Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

498

може сматрати да постоје кривичноправне норме ако иза њих нема одређене санкције. Макар то био укор од суда или новчана казна од 500 динара. Али за гьега je то оно што показује да je у питаньу право. Ако нема такве санкције него je у питагьу можда неки бојкот или презир, итд.. онда наравно идемо у другу категорију, категорију морала. А тако je углавном и са цивилистом, постојање санкције je битно за појам права. Следи да помоћу индуктивног метода долазимо до једне дефиниције права која има практично правый карактер, једну одређену функцију и улогу у друштву, тј. да се право на одређеном степену друштвеног развитка посматра као прихваћена правила понашања која регулишу одређене друштвене односе обезбеђене државном принудом. И када се постави питање које односе право регулише, одговор je сигурно да регулише оне односе за које je друштво више заинтересовано у датой моменту. Али са разним променама у друштву jep друштвени живот je један живи ток, једна жива материја која се стално мења мењају ce наравно и правые норме и тако je релативно шта je право у конкретном моменту а шта није, пошто се оно стално мења. У једном пресеку, ако би једном сечицом засекли и поставили питање шта je право на једном одређеном степену развитка, у једном одређеном временском моменту, тачно опредељено и у простору, ми би већ могли добити прецизан одговор. Али ако хоћемо појам права да одредимо историјски, кроз читав његов развитак, онда ту наста ј у велике тешкоће. Зато и ова дискусија, ма да je покренула низ питагьа, чини - ми се пати од тога и можда многи неспоразуми су баш због тога што једни посматрају право служећи се искључиво дедуктивным методом, једног општег просека и једне огапте законитости кроз читав историјски развитак који нам je познат, кроз који je досадаппье друштво и човечанство уопште прошло, а други опет посматрају право са својих одређених дисциплина и материја, одређених односа које они проучавају и за које су правые норме и предвиђене као правила понашааа кота треба те обносе да регулишу. Наравно да ту онда мора бити извесне разлике али то не значи да та разлика представља једну апсолутну супротност. Чини ми се да се сви мање-више слажемо у томе кад посматрамо право општеисторијски или са филозофског гледишта: да je то један феномен који настаје на одређеном степену друштвеног развитка, који je пратио читав досадашњи развитак од зачекта класыог друштва па до даиас, који, наравно ако га схватимо опет као једно средство за постизагье одређеног цшьа, прати и наше социјалистичко друштво, друштво у прелазном периоду. Кад говорим о друштву прелазыог периода никако не мислим да je то кратак период. Можда се ту са многима нећу сложити. Мислим да je то један прилично дуг период, да то не може никако бити период од неких педесет или сто година већ далеко више. Та релативно поступка изградња на крају које ће бити уклоњене друштвене разлике ко je неминовыо још постоје и које су на неки начин известан нужан наставай оних разлика из ранијих друштвених формација. Тако Маркс каже; „Имамо посла са комунистичким друштвом, не онаквим какво се оно развило на својој властитој основи него обратно онаквим кахво оно из капиталистичког друштва управо излази“ (Критика Готског програма). Следи да je уклањање тих разлика један релативно дуг период. Наравно, у историјском посматрању педесетак или сто година су кратки периоди али у животу човека je то много jep он живи свега педесет или шездесет година у просеку. Али, и поред релативности то je дуг период и да се ми не можемо ослободити права и већ сада сматрати да извесна правила која код нас постоје нису право. Јесу. Она су итекако чврсто право. И сада, а то ће бити и кроз тридесет, тридесет пет или педесет година. Дуг je процес изградње безкласног друштва. Оно се не може никако као чаробним штапићем створити, a декларације ту ништа не помажу. Може се слободно написати; тога и тога датума почињемо изградњу комунизма јер смо фазу