Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

499

социјализма потпуно завршили. Али ту таква декларации а не помаже јер то наравно зависи од оних премиса које су Маркс, Енгелс и други марксистички теоретичари, пре свега Лењин, истакли: да ce морају уклонити разлике између града и села, разлике између умног и физичког рада, између рада у индустрији и пољопривреди, итд. Кад човек стварно погледа где смо ми на том путу уклањања разлика можемо да кажемо да чинимо тек прве кораке. Наравно, то су врло значајни кораци али ипак први озбиљни кораци који омогућавају с тог филозофског гледишта, не са чисто практично-политичког или политичко-правног, да човечанство изађе из ове предисторије и да уђе у историју, као што су то класици марксизма и највећи теоретичари поставили. Марксизам и у овом домену није догма него руководство за акцију. Међутим, марксизам није ни произвољност већ одређено гледање на свет општи поглед на свёт, па доследно томе и на појам права. Ако посматрамо право не само са ове филозофско-историјске перспективе него ако га посматрамо са гледишта његове практична примене, као одређеног средства за регулисање друштвених односа у једном датом конкретном друштву, рецимо у нашем, ми можемо да одмах приметимо да се право као један живи, витални елемент стално мења, да то чак није само прописима обухваћена материја већ и друга правила понашања. Ми не можемо рећи да je само оно што je прописано у закону право. Можда je то случај у кривичном праву где се некако поклапа слово закона, пропис, сама норма са оним појмом који представља кривично право, па и ту можда не потпуно али углавном сагласно оном принципу: nullum crimen, nulla роепа, sine lege. Гледано шире многи обичаји, многа понашања, чак и многе фактичке радње и ситуације су посредно санкционисане од друштва, од државе у име друштва. Према томе, домен права je чак много шири од онога што се прописима данас обухвата и нормира. И сами појединци стварају право, појединачне правне норме. Они реализују то право, они га примењују, развија се шихова правка свест о поштовању права, о томе да постоји нека посредна санкција, итд. Нарочито сада код нас имамо настајање и развитак разних нових правних односа. Ако узмемо, на пример, правне односе у привреди, односе између економских јединица које нису субјекти права у формалном смислу, односе ыхове према централним органима предузећа, радничком савету и другим органима, видећемо да су то врло компликовани односи који су само некако посредно санкционисани одређеним правним нормама. Врло често смо у оваквим случајевима у недоумици да ли je реч о правним категоријама. Онда имамо низ других правила понашања која су санкционисана извесним моралним санкцијама или извесним економским санкцијама, на пример: недавање средстава, недавање кредита, ускраћивање гаранција, итд. Значи имамо један склоп разних норми и санкција. Та чињеница показује да гледано и са практичног правног гледишта правне норме у складу са развитком нових друштвених односа мало омекшавају у извесним об ластима. Долази до посредник санкција, уместо правних примењују се економске и моралне а то je данас све чешће у области наше привреде. На пример, један правилник предузећа који je донет у складу са прописима je право jep je предвидена у закону његова снага и функција, предвиђене су одређене санкције које ће ce y крајњем случају примените од стране одређеног државног органа-суда ако се не буде поступало по правилнику. Међутим, и акт привредне организације који није изричито предвиђен у закону представљао би у нашем систему обавезно правило понашања за оне на које се односи, он црпе своју снагу из уставне основе нашег друштва самоуправл>ања. Погрешно би било сада рећи да постоји нешто што je право, али то право није ни право... итд., како се то често чује. Можемо говорити о томе да сада правне норме можда у свим областима права немају ону оштрину коју су имале раније. Врше се количинске промене. Мењају се извесне