Анали Правног факултета у Београду

500

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

санкције, оне ce прилагођавају у зависности од степена развитка друштвених односа који су у садашњој фази још робно-новчани, као и других односа међу људима који ce релативно брзо мењају. Према томе, ja сматрам да he право постелено да нестане као историјска категорија али кроз једну врло дугу еволуцију. У погледу схватања појма права се никада нећемо потпуно, без извесних нијанси,. сложити. Наравно то потиче отуда што једни гледају више са практичне стране, примене права, а друти са теоријске. Неслагања су различита али то не значи и у основи супротна. Ствар je у методу посматрања, Када се човек попне на неко брдо, онда види много али види и мало. Поглед му обухвата много, огроман простор, све je под њим. Он je на висини, на Олимпу. А кад дође доле у низине схвата да je видео мало jep има пуно разног жбуња које му je заклањало видик, заклашало разне предмете који су исто драгоцени и важни. Следи да би и једни и други требало да врше посматрање са обе ове тачке, да користе једновремено оба метода, па би неслагања била знатно мања. Мој општи поглед на право je да се оно може посматрати из наведене две перспективе, по ова два пресека и да ћемо увек доћи до два схватања која се разликују, што je сасвим нормално. Истина je можда у средини као и у многим другим сгварима. На крају, да заюьучим: право се може посматрати и са једног и са другог аспекта а то je као једно средство за остварење одређених друштвених цшьева и на друтој страни као средство историјског развоја. И само док право оправдана и има неке одређене циљеве оно може да заслужује да постоји у одређеном облику. Чим се мења одређени циљ, мислим ближе одређени цијб, онда се мора мењати и право, правка норма, санкције негде ублажавати а негде пооштравати jep су те осцилације разумљиве као опште осцилације и кретања која постоје у друштву. Др. Драголир Стојчгвић: ИСТОРША ПРАВА И ПОСТОЈЕЋА ДЕФИНИЦИЈА ПРАВА. Нема и не може бити друштва у коме нема правила која регулишу организацију и функдионисање друштава као целине и међусобне односе гьегових чланова. Друштво и оваква правила су два појма: од тсада постоји друштво постоје и правила која регулишу његов живот и док постоји друштво таквих правила мора бити. Историја пружа неописиво шаренило ових правила и у погледу форме и у погледу садржине. Она су често „божанског порекла“, и људима предата чудом један пут заувек (као Мојсијевих 10 заповести), или преко свештеника који су у свакодневном контакту са божанствима. Често су „неприкосновени завет предана“ који се поштују из осећања уважавања према њима или из страха од њихове освете. Често je то дугом праксом устаљен ред ствари, усађен у свест јавног мњења које својим притиском обезбеђује њихово поштовање. Често су то налози владара „божанског порекла“ или „божанског утледа“, или налози појединаца или трупа не заклогьени религиским или другим маскама. Често су ова правила резултат договора чланова заједнице или донета од тела надлежних за стварање правила. Често су то изрично неформулисана правила него схватања илы процене ситуације, итд., итд. И у погледу садржине историја je створила не мање шаренило. Поред правила која забрањују крупне злочине (као на пример, издаја заједнице или убиство члана заједнице) или постављају темеље привредног и друштвеног живота заједнице која ce cpehy увек и свуда, у разним друштвима и разним периодима срећу се правила која на најразличитије начине регулишу, наређују или забрањују најразличитије ствари укључујући начин ословљавања, задовољавање разних физиолошких потреба и потреба хигијене, итд.