Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

501

Морала б и се направити врло висока апстракција ако би се же дело једним појмом обухватити цело ово шаренило, нарочито ако би се желела дати и формална и садржинска дефиниција. Посматрана са формалне стране сва ова правила имају само једну заједничку карактеристику: то je санкција. Нема у историји правила чије непоштовање од стране трупа или појединаца не повлачи неку реакцију друштва. Историја дружа дугачку салу најразличитијих по облику и интензивитету начина реаговања на непоштовање његових правила, али оно увек има характер ссуде и управл>ено je увек на спречавање будућих сличних поступака или на васпитавање људи у духу правила ко ja je друштво поставило. Taj карактер има и смртна казна и aquae et ignis interdictio, исто тако као и презир или неуважавање од стране околине, убијање или продавање у ропство дужника исто као и принудна наплата потраживагьа из његове имовине. Још теже je наћи заједничке карактеристике свих ових правила посматраних са гледишта њихове садржине. Једина коју видим јесте у томе што сва она захтевају одређено понашање појединаца и трупа у односу на друге појединце, трупе и цело друштво. Дакле, сва разна правила којима су у разним периодима и разним друштвима регулисала организацију и функционисагье друштва као целине и међусобне односе његових трупа и појединаца имају само две заједничке карактеристике: то су правила која намећу одређено понашање и чије непоштовање изазива примену неке санкције од стране друштва. Друге заједничке особине свих ових правила ja не видим. Међутим, поједине трупе ових правила имају и других заједничких характеристика које их издвајају у посебну целину. Једна таква трупа одликује се тиме што иза ње стоји државни принудни апарат. Ову трупу правила назвали смо: право. Према томе право сачињавају правила која намећу одређено понашавье над чијим поштованьем бди државни принудни апарат. Санкција државног принудног апарата представља специфичну карактеристику права којом се оно одваја од свих других правила која су се појављивала у историји или и данас постоје. Међутим, још две карактеристике су нужни саставни део појма права али нису специфично његове јер га имају и нека друга правила: 1. Оно je постало са државом xoja се јавила у одређеним историским ус ловима и нестаће са нестанком државе У одређеним историским условима. 2. Држава je апарат владајуће класе зато право намеће овакво понашање какво одговара интересима владајуће класе. Историја то неопозиво потврђује чак и онда када поједина правила санкционисана од државе штите неке интересе потчивьене класе, она то чине зато што то у том моменту одговара интересима в лада jу he класе. Ту карактеристику имају, на пример, и правила морала у класном друштву. Друге специфичне карактеристике права као друштвеног феномена, посматраног, независно од конкретно државе или типа државе или нужне елементе његовог појма, мислим да je врло тешко наћи. Нарочито je, чини ми се, тешко и сувишно тражити садржинске елементе који би одвајали правка правила од других правила. Јер, много пута у историји исто правило je добијало час карактер правног правила, час правила морала или лепог понашања, а низ правила уживају поред државне истовремено и друге санкције. Чини ми се чак да сва настојања да се право дефинише неким унутрашњим садржинским елементима иду ка томе да га одвоје од државе и преставе га као самосталну вечиту категорију што у крајњој линији води прикривању његовог класног карактера. Међутим, чини ми се сасвим умесним и нужним истраживати садржинске карактеристике права појединих држава или типова држава и упоређивати их са другим групама правила у њима онда када се ради њихова историска или социолошка анализа.