Анали Правног факултета у Београду

502

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Дефиниција права коју сам горе изложио, иако joj се може приговорит да je формална, врло je прецизна и потпуно задовољава моје потребе као наставника историје римског права а мислим и потребе студената. Помоћу ње се јасно може одредити да ли je једно правило правые или друге природе. Помоћу н>е се прави јасна разлика (која je суштинске а не формалне природе) између правних правила и правила примењиваних у бескласном гентилском друштву или која ће бити примењивана у бескласном (бездржавном) комунистичком друштву. Ако будемо наставили да и у бескласном друштву неку групу правила називамо правом (а то можемо, јер питање како ћемо назвати неку ствар или установу јесте ствар конвенције) то ће значит да смо за нову категорију употребили стари назив односно створили нови појам права који ћемо увек морати да супротстављамо данаппьем његовом појму. Др. Михаила Ступар: СОЦИЈАЛИ.ЗЛМ М ПРАВО. —Да би дискусија о појму права „Са становишта теорије и са становишта позитивноправних дисциплина“ допринела расветљавању и објашњавању, а самим тим и одређивању појма права, потребно je, као што je сасвим исправно већ у претходним дискусијама истакнуто, поставит пре свега питање шта je право уопште и зависно од одговора на то питање покушат видети може ли се право поимати, схватати и схватит са два становишта: са становишта теорије и са становишта позитивноправних дисциплина. Морам одмах да напоменем да сматрам да je неправилно говорит о појму права посебно са становишта теорије и о појму права посебно са становишта позитивноправних дисциплина. Право je јединствен појам и оно се. не може на један начин поимати са становишта теорије а на други начин са становишта позитивноправне дисциплине, ако хоћемо да то поимагье односно да тај појам буде научно заснован а то значи делотворан. И теорија права и позитивноправне дисциплине треба да дају један појам права, који без обзира на неке додатне елементе што их позитивноправне дисциплине могу дат за поједине посебне гране права, тј. за поимање посебних грана права односно за појам посебног права (које због тога ништа мање није право уопште) треба да буде ошпти појам права за све гране права. Постојање варијетета друштвених односа у посебним гранама права не значи да постоје варијетети појма права; постоје само модалитети појавних облика права чији je појам, суштина иста. За боље и правилније одређивање појма права свакако би било корисно претходно уочити, издвојпти и упоредити извесне карактеристике права у капитализму и права у социјализму. Сматрам да je томе питању у претходним дискусијама сасвим исправно дата одговарајућа пажња, али оно, наравне, тим дискусијама није иецрпено, нити he у догледно време бити иецрпено. Од стране неких дискутаната поставило се питање овако: „Ако je социјалистичко друштво б ескласпо и ако у гьему нема експлоатације, а познато je да je право „у закон претворена воља владајуће класе“, откуд право у социјализму! Будући да су социализму „нема владајуће класе“ то нема ни њене воље, а кад нема воље владајуће класе то нема ни права, закључује се из тога. Како то да, са друге стране, у социјализму ево већ и после 50 година његовог постојања срећемо право?“ Хтео бих о томе нешто да кажем. Да бисмо боље одредили или дошли до основних карактеристика социјалистичког права подсетимо се пре свега мисли класика марксизма-лењинизма о томе и о додиргош питањима. Са гледишта са кога прилазим овом питању значајне су посебно следеће Марксове речи: