Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИ JA

505

Социјалистичко право je позвано, оно има задатак и функцију, оно представља једно од средстава да се та и таква социјалистичка неједнакост и та и таква социјалистичка неправда остварује, доследно одржава и усавршава све док буде постојала потреба за њом и у мери у којој буде постојала потреба за ньом а то значи све док не буде могућ прелаз на други принцип, на нацело према потребам. Оно je позвано и да сашщионише и да штити примену, остварење и поштовавье тога начела дакле да остварује и штити социјалистичку неједнакост и социјалистичку неправду које, као што знамо, нису за наше данашње услове и за нас никакве неправде и никакве неједнакости, посматрано са друштвено- моралног становишта. Одмах треба додати да они који су неспособни за рад и који нису довољно способни за рад, нису искључени из расподеле и присвајања иако нису довол>но радили јер расподела прела раду важи за способне за рад а не за оне који не могу да раде. „Кад свестраним развитком индивидуа порасту и продутщионе снаге и кад сви извори друштвеног богатства потеку обилније, тада ће тек бити могуће сасвим прекорачити уски буржоаски правни хоризонт и друштво he моћи на својој застави исписати: „Сваки према својим способностима, свакоме према његовим потребама“ (К. Маркс Ф. Енкелс: н. д., с. 15). Социјалистичко право je, дакле, позвано не само да не дозволи експлоатацију као прву и највећу неједнакост и неправду него je позвано да ипак штити једну неједнакост и неправду, додуше социјалистичку неправду расподелу према раду доприносећи при томе да ова неправда постане што пре непотребна, односно да што пре престане бити потребна. Лењин каже: „Према томе прва фаза комунизма још не може дати правду и једнакост: остаће разлике у богатству, те неправедне разлике; али неће бити могућа експлоатација човека од стране човека, jep he бити немогуће захватати у приватну својину средства за производњу, фабрике, машине, земљу и остало. Разбијајући ситно-буржоаску Ласалову нејасну фразу „једнакости“ и „правде“ у ошпте, Маркс показује ток развитка комунистичког друштва, које мора прво уништити саму ту „неправду“ да се средства за произ водњу иалазе у рукама појединаца и коју није у стању одмах уништити и даљу неправду, која се састоји у расподели предмета за потроппьу „према раду“ а (не према потребама). „Вулгарни економисти, заједно са буржоаским професорима, заједно с „нашим“ Туганом, стално прекоревају социјалисте што они тобоже заборављају на неједнакост људи и „маштају“ да униште ту неједнакост. Такав прекор, као што „видимо, доказује само крајше незналаштво господе буржоаских идеолога. „Маркс не само што на најтачнији начин узима у обзир неједнакост л»уди, он узима у обзир и то да само прелаз средстава за производњу у заједничку својину целог друштва (социјализам у обичној употреби те речи) не уклања недостатке расподеле и неједнакост „буржоаског права“ које и даље влада, уколико се производи деле „према раду“. (В. И Лењин: Држава и револуција, Београд, 1947, с. 83 —84.) Маркс каже и следеће: „Уклањање сваке социјалне и политичке неједнакости“ тако исто je сумњива фраза уместо: „Укидање свих класних разлика“. Од земл>е до земље, од покрајине до покрајине, чак од места до места увек ће постојати извесна неједнакост животних услова, која се може свести на минимум, али која се не може никад потлуно уклонити. Становници Алпа имаће уоек дрскш животне услове него људи равница. Идеја о социјалистичком друштву као царству једнакости jecie једиострана француска идеја, која ce наслања на стару „Слободу, једнакост, братство“ идеја која je као степей у развитку за своје време и за своје место била оправдана, али која би, као и све једностраности ранијих социјалистичких школа, требало