Анали Правног факултета у Београду

506

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАХУЛТЕТА

да сад буде превазиђена, јер само уноси збрку у главе и јер су нађени прецизнији начини излагања ствари“. (К. Маркс Ф. Енгелс: Социјална неједнакост и отклањање класних разлика, нужност постојања извесних неједнакости животних услова; Изабрана дела 11, Београд, 1950, с. 32—33.) Социјалистичко право je, дакле, дијалектички укинуто „буржоаско право“ jep je и социјалистичко право у ствари право неједнакости као што je и буржоаско право право неједнакости, само што je ово право право неједнакости у социјализму односно право социјалистичких неједнакости. Отуда класици марксизма-легьинизма, када говоре о праву у социјализму стављају наводнице и кажу „уски хоризонт буржоаског права“ у прзој фази комунизма, у социализму (Маркс), или „комадић буржоаског права“ у комунизму (Лењин). Маркс каже: „Како he будуће друштво да регулише расподелу храпе и станова, о тол умовати одводи непосредно у утопију. [Подвукао М. С.] У најбољем случају можемо из сазнања основних услова свих досадаппьих начина производкье да утврдимо да ће са падом капиталистичке производше постати немогућни извесни облици присвајања досадашњег друштва“. (К. Маркс Ф. Енгелс: Решаванье практичних питагьа у социјализму, Изабрана дела, I, Београд, 19409, с. 610 —611). В. И. Лењин додаје још и ово: „Али демократија значи само формалну једнакост. И одмах пошто се оствари једнакост свих чланова у односу према средствима за производшу, тј. једнакост рада, једнакост наднице, пред човечанством ће се неминовно поставит питање да се иде дал>е, од формалне једнакости ка стварној, тј. ка остварењу правила: ..Сваки према способности сваком према потребама“. Којим етапама, путем каквих he се практичних мера nohu ка том вишем циљу, ми не знало и не можемо знати“. [Подвукао М. С.] (В. И. Лењин: н. д., с. 89 —90.) Задатак je данас ту пред нама да посматрамо ове наше данашње облике и начине примене начела према раду, или боље речено, субјективна права радних људи, самоуправление у социализму, итд., укратко, ose нагие данашње и овде појавне облике и варијетете неједнакости. Треба напоменути да „начело према раду“ и односи који у друштву настају применом овог начела нису једина врста неједнакости у нашем социјалистичком друштву, али су основна врста неједнакости. Друга велика врста односно трупа односа неједнакости настаје као резултат односно појавни облик примене начела „од сваког према способностима". И ту срећемо различите индивидуе на ко je се примењује истй принцип или једнако мерило рад, из чије примене резултира једна друга трупа односа неједнакбсти, итд. Има још низ варијетета социјалистичких неједнакости које je социјалистичко право позвано да одржава, тумачи и практички усмерава, остварује и штити, било и a унутрашњел плану, било на међународном плану. Ствари треба гледати отвореним очима, ослобођени схватања из прочитаних књига и из досадашњег нашег стручног правничког образовања о буржоаском праву ко je je додуше било право неједнакости као и свако друго право али које je било право друкчијих неједнакости него што су ове наше данашње социјалистичке неједнакости, Ове неједнакости, њихово правно санкционисање, вьихово остваривање и облике и начине заштите, итд., треба сада проучавати. Треба се потрудити те облике и начине запазити, средити, анализирати и извршити потребна њихова апстраховања, анализирати их на одговарајући начин. То je оно што je ново и што смо ми данас позвани и на реду да урадимо, али не само ради тога да бисмо ствари верно приказали него да бисмо из тога извукли делотворне закл»учке, који су у стагьу подстаћи нов и поузданији напредак на овом плану. Из анализе и уопштаваньа наше данашње праксе можемо једино доћи до правилног појма нашег социјалистичког права.