Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

510

сву унутрашњу сложеност друштвених норми које доноси држава ито нарочито у прелазним епохама када се изузетно брзо мењају основни друштвени односи и елементи структуре, облик и природа друштвеног груписања. Ако овај скуп норми које доноси држава и заштићује их својим монополом ставимо под лупу анализе, слика изгледа сложенија него на први поглед. Оно што je изгледало хомогено сада се приказује као изразито хетерогено; под општим појмом „права“ крије се неколико сасвим различитих типова друштвених норми, од којих само један тип има право на назив правних прописа у ужем правом смислу речи. 1Л то je социолошки сасвим објашњиво јер и држава (помоћу које дефинишемо право) јесте право, противречна категорија, и друга, појава која подлеже законитом процесу преображавања и ишчезавања (одумираша). Иако je ово познато и небројено пута истицано, изгледа ми да нису довољно доследно изведёне све последице ко je ови ставови ммају у погледу одређивања различите природе друштвених прописа које доноси држава. Држава je, као што je веома познато, условљена појавом и делован>ем два различита и противречна низа социјалних чиниоца. Пре свега, она се јавља на друштвеној сцени са цепањем друштва на супротне класе, као апарат који средствима принуде обезбеђује опстанак датог друштвеног система и доминацију владајуће класе. Назовимо то укратко: класни чинилац, као доминактан чинилац, С друге стране, упоредо са бројчаним увећавањем друштава, и брзим развијањем поделе рада, друштво постаје све сложенији механизаы чије функционисање захтева обављање великог броја општедруштвених потреба и делатности које у условима поцепаности друштва може да врши једино држава као формалин репрезентант друштва. Тако држава стиче и општедруштвене фупкције ко je се тесно повезују са класним. Назовимо то укратко; друштвено-технички чинилац, чинилац који нарочитом снагом депује у модерном друштву са високоразвијеном поделом рад и све већом сложеношћу функционисања компликованог друштвеног механизма. Читав низ делатности које су раније биле изразито приватне (производња, инвестирање, репродукција, образование, школство, здравствена заштита, итд.) поступно постају све више друштвене или полудруштвене подруштвљавају се. Уколико расте потреба њиховог рационалног, планског регулисања, утолико друштво може мање да се ослони на стихијну иницијативу појединаца. У датој констелацији класних снага ове општедруштвене, техничке делатности могу да буду привремено регулисане једино посредством државе, што у једном правцу отвара простор за даљи развитак друштва, а у другом ставља одређене класне и бирократске границе нужном процесу подруштвљаваша. Једна од законитих тенденција савремене прелазне епохе прелаза из капитализма у социјализам je слабљење прве функције државе и јачање друге (техничкодруштвене). Али када je апарат професионалних управљача и принуде једном створен он почиње да, поредак класних и друштвено-техничких функција које врши, стиче и своје посебне интересе и тежњу да се осамостали и од оних друштвених снага које су га створиле и чијим je иптересима позван да служи. Он почиње да стиче своје посебне интересе, своје тумачење класних и општедруштвених интереса које претвара у базу за јачање сопствених позиција и овековечење државно-бирократског интервенционизма. Овај чинилац, назовимо га укратко: бирократско-етатистички, делује нарочитом снагом у прелазним епохама релативног баланса класних снага, и утиче на природу и обим, друштвених прописа утолико што помоћу њих, поред класних и општедруштвених потреба настоји да афирмише и своје посебне интересе и потребе. Ако сада ове чињенице повежемо узрочно са карактером друштвених норми које доноси држава, норми које називамо правом, ако извршимо анатомску анализу права са његове садржинске стране тада утврђујемо да се под општим појмом права крије неколико различитих типова друштве-