Анали Правног факултета у Београду

512

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Оваква анализа права односно „државних нормч“, са њихове садржинске стране ко ja открива неколико различитих типова друштвених прописа, пружа потпунији одговор и на један од привидних парадокса у правној теорији. Наиме, у једном правду уочава се низ процеса и нових институција у друштву који доводе до ишчезавагьа класне поделе, и истине се теза одуширавьа државе. У другом правду, пак, скреће се пажгьа на појаву великог броја правних прописа, убрзано повећавање обима правые интервенције, што je на изглед у противуречности са тезом о одумирању класне поделе и државе. Противречност je само привидна jet) право ни je само „право“. Оно што се назива оплатим именом право (државне норме) садрже и један круг друштвено-техничких прописа који нису право у ужем смислу речи и нису приндипијелно везани за искључхизо иосто]ан,е државе. Штавише, већ се открива процес у коме се један део „правних ыорми“ преноси из руку државе на аутономне и полуаутономне организације дрЈтптвеног самоуправљања у облику самосталне нормативне делатности. Постоји склоност да се и овај облик аутономне нормативно делатности самоуправних организација сматра просто као „право“ jep се иза ових прописа у крајњој линији налази ауторитет државне силе као његов крајни гарант. Но њихова стварна природа je очито сложенија, и ове норме по степену и облику принуде, социјалном носиоцу, карактеру санкције, природи односа које регулишу, означавају већ прелазан облик од правних ка неправним друштвеним прописима. Они су „нормативна надградньа“ реалног процеса одумирања класне структуре и државности. Но поред ових разлога који делом објашњавају чињеницу повећавања обима прописа и који не значе сами по себи нужно повећавање „права“ (у ужем смислу речи) и јачање државе као класне организације, делују и неки други, осетно различите разлози. Прво, иако су фундаменталне премисе постојања класне поделе укинутс, још увек постоје и делују остаци структуре и супротности, нарочито супротности између ситног приватног сопствеништва и носилаца друштвених, колективних, форми привређивања. Друго, упоредо са преображајем класне у некласну структуру јављају се и одређени нови облици сопкјалног груписагьа и хетерогености на бази различитог радног положаја, стелена квапификације и функције у друштвеној организации рада. Иако некласни тјш груписагьа, он рађа одређене друштвено-професионалне супротности и релативно различите интересе чије je усаглашавање и регулисање једним, иако све мањим делом, још увек и домен државних норми („права“ у ужем смислу речи). Tpehe, у том правду делују и остаци бирократизма који су везани не само за противречан карактер државе прелазног периода већ се јављају и у новим децентрализованим облицима у оквиру нове самоуправне структуре, и који делују у правду одржавања „правног“ интервенционизма државе, ширење његовог обима. Најзад, „право“ je део суперструктуре друштва и за вьега важе законитости развоја друштвене надградње. Иако je изазвано општијим социјалним узроцима оно има и извесыу аутономију, релатйвну самосталност која може да се манифестује и на тај начин што ће заостајати за променом реалних односа. Иако друштвени односи и преображаји социјалне структуре омогућавају да одређепа подручја друштвених норми пређу из руку државне принуде у руке самосталних друштвених организација, оне по сили инерције и традиције. могу joui дуго да остану „пупчаном врпцом“ везана за државу. Могу join дуго да се појављују као „правки прописи“, иако су по својој суштини технички прописи, или морални, или ствар нормативно делатности самоуправних организација. И, најзад, какве су евентуалне практичне последхще овог садржинског разликовања неколико типова друштвешгх норми које се крију под заједничким појмом права? Дубље и тачније, адекватније, утврђивање праве друштвене природе и функције појединих подврста норми олакшава и њихово „преношење“