Анали Правног факултета у Београду

526

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

што треба да буде и зато могу играти улогу и фактора мотивадије људског понашања и критеријума за оцену истих понашања. Наравно, они који тврде да се право састоји само из норми морају до краја анализирати проблем суштине правне норме јер од тога једино зависи како ће уопште схватити феномен права. А многи то уопште не чине него остају на површини износећи општепознате тврдње у стилу онога „То су норме које заштићује држава својом принудом“. У таквом ставу се не види да ли се норма дефинише као чисто логички феномен или се, пак, узима да je то реална правилност у људском понашању или односима која се одржава захваљујући подршци државе. Тешко je утврдити шта стварно мисле разни представници оваквог схватања. Самим тим je тешко утврдити како схватају право, шта га представља, каква je његова суштина. Истина, мора се признати да je доследни нормативизам на челу с Келзеном извео до краја анализу норми као логичких феномена, али je баш због тога и закључио да се право не састоји из онога што „јесте“ него из онога што „треба да буде“, а то значи да се целокупна методологија његовог сазнања мора ослободити од посматрања и објашњавања онога што „јесте“. Занимљиво je да има концепција по којима се право састоји од специфичних норми али се акцент ставља на предмет регулисагьа. На пример, проф. Гаме сматра да истине суштински различите схватање правне норме од оног које развија Келзен када каже да правне норме не регулишу људска понашагьа него друштвене односе. У томе je тешко тражити стварну разлику просто због тога што су баш људска понашања предуслов успостављања друштвених односа. Односи су специфичне зезе људи наста ле било каквим понашањем ко je се на друге реперкутује, а могу настати и променом објективних ситуација које људи имају живећи у •друштву. Указујући на ово, хоћу само да кажем да се тиме не показује у чему се састоји правка норма, њена суштина није објашњена па самим тим неизвесно je и шта се схвата под правом. Исто тако, кад о овоме говоримо не би требало занемарити и став који je истакао проф. Јездић да право непосредно регулише свест, па тек посредно друштвене односе. Ту се поставльа питање правне регулативе на које се може дати више основаних одговора. Ja бих рекао да правне норме регулишу одређене друштвене процесе, а то значи и одређене друштвене односе који се. појављују као конкретно везе међу људима настале на основу стварних понашагьа људи. Правка регулатива има многе моменте и степене, факторе који дејствују па зато тешко можемо бранити тврдњу да се она састоји само у једном моменту. Смисао мојих напомена у- тезама и сада поново у погледу природе правних норми своди се на постављање питаньа управо онима који тврде да оне представљају право. Чак.и не узимајући у обзир то да се таквом операцијом уклања логичка потреба и основаност давагьа и појма права, ако je дат појам правне норме, симптоматично je да нико није ни покушао да одговори на примедбе објашњењем појма правне норме. Ако je то средиште око кога се крећу сва интересовања, зачуђује недостатак афирмативних анализа. Као да je то ствар јасца сама по себи и до те мере да су сва питања излишка. По чему се разликују схватања доследног нормативизма и оних који само тврде да су правне норме право? Разуме се у многим правцима и у процесу сазнавања права и коришћења истог за регулисање друштвеног живота. Нема разлога да се не сложим 'с напоменама које е.мо у вези с тим чули, али ми се чини да су одблесци нормативизма неизбежни све дотле док се систематски не разјасне и уоче све везе и елёменти права као изванредно сложеног друштвеног фёномена. Зато ми се и чишг да има доста и крипто-нормативистичких схватања, наталожених у већој или мањој мери пре снега дејством инерције правне догматике која и у научном мишљењу и пракси заузима простор који јој објективно не би требало да