Анали Правног факултета у Београду

534

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

царине па из тога следи и обавеза одговорних царинских службеника да и по службеној дужности дају ова обавештења а уколико су она погрешна то може бити услов одговорности државе. (3). 3. Наведена пресуда с разлогом издваја штете наступиле извршењем решења 6р. 26570 од 3. XI 1960 од штета проузрокованих решењем бр. 6070 и 6076 од 9. 111 1961. У првом случају неспорно je да тужилац није знао за измењену праксу Управе царина у погледу обрачуна основице за царињење па je суд с разлогом у овом случају усвојио тужбени захтев. Што се тиче накнадно доилаћене царине по другом и трећем решењу, независно •од тога што je тужилац већ сазнао за измењену праксу Управе царина, могло би се поставити питагье да ли би овде било места и сразмерној подели штете с обзиром да je и тужени био дужан да примењује ново решење односно нову праксу. Пресуда с разлогом истине да у овом случају не би било места примени чл. 69 Царинског закона јер примена овог члана долази у обзир код погрешног обрачунаваньа царине за конкретан случај и под нормалним условима, а не у овом случају јер овде није реч о ревизији и исправци грешака, већ о начину обрачуна који je тужени систематски и стално примењивао. Међутим, и перед тога, што суд сматра да би у начелу тужени и за ову штету био одговоран у образложењу истине да у овом случају не би могло бити одговорности туженог jep je тужилац већ 8. XI 1960 сазнао за решење бр. 25670 од 3. XI 1960 односно за измењени став туженог о обрачуну основице за царину па je према томе и по решењима бр. 6070 и 6076 од 9. 111 1961 која су каснијег датума био дужан да плати по измењеној пракси а не по обрачуну старе устаљене праксе коју je Управа царина погрешно извршила и у решењима бр. 6070 и 6076 од 9. 111 1961. Остављајући по страни питање да ли би у овом случају ка основу утврђених чињеница и околности тужени имао да накнади проузроковану штету, сматрам да je ваљало утврдити и испитати не само околности да ли има кривице оштећеника већ да ли има кривице и до одговорног службеника, па уколико има основа, сразмерно учешћу у проузроковању штете утврдити њихову одговорност и одредити смањену накнаду. У духу развоја права о одговорности уопште а посебно нашег права мора се узети у обзир не само оштећеникова кривица већ и евентуална слаба организација саме службе односно да ли постоји кривица одговорног службеника који je пропустио да обавести царинарнице да се обрачун оснозице за царину не врши више по наведеном Упутству већ по одредбама напред поменуте Уредбе. Не узимати у обзир да ли и до службеника штетника има кривице значило би службенику односно друштвено политичкој заједници дати привилегисани положај. Ако истичем овај проблем евентуалне поделе одговорности тиме не мислим да умањујем знача ј ове пресуде. Напротив, ова je пресуда још једном обележила пут за решавање сложеног проблема одређивања појма незаконите односно противправые радње кбјом службеник може проузроковати штету jep je јасно истакла

(3) F. Р. Benoit: Dommages résultant de diverses fautes de l'administration. Jurisclasseur administratif. T. Ш, Paris, Editions techniques, S. A, Fasc. 720, p. 15, No 149.