Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА

535

да се овај појам и када je штету проузроковао јавни службеник одређује по општим правилима о одговорности за штету. 4. На крају ваља истаћи да je Врх. привредни суд с разлогом решавао о накнади штете и ако je претходно Савезни врховни суд у управним споровима као неосноване одбио тужбе против напред наведених решегьа. И овај нам случај очито указује колико су тужба за накнаду штете и тужба којом се покреће управни спор два правна средства и да штета, под одређеним условима, може бити проузрокована незаконито односно противправно иако je само решење законито, те да код одговорности јавних службеника тужбу за накнаду штете која je проузрокована извршењем управних аката не би ваљало условл>авати претходним вођењем управног спора (4). Уколико се у случају одговорности друштвено-политичких заједница за штете коју проузрокују јавни службенгщи више примењују општа правила о одговорности за штету утолико ће више у нашем праву бити заштићено начело законитости и начело заштите права грађана и правних лица.

Д. Ђ. Денковић

ШТЕТА УСЛЕД ОДУЗИМАЊА ВОДЕ ВОДЕНИЦИ

Воденица-поточара, којом се служио већи број домаћинстава села П. и села С., престала je да ради jep je Општина В. за потребе свог водовода каптирала врело из кога je воденични јаз добијао воду. Корисници из села П. тврде да je Општина В. накнадила штету корисницима из села Ć. на тај начин што je на име помоћи за електрификацију села П. дала 1,000.000 дин. Намеравају да у парници траже накнаду штете или ма какву другу компензацију од Општине В. Да ли се могу надати успеху у таквој парници с обзиром на досадагшьу судску праксу? 1- У Одељењу евиденције Врх. суда Југославије забележен je случај у коме je 1957 подизањем бране за електроцентралу измењен речни ток, због чега je млин на речици изгубио воду. Окружни суд одбио je захтев власника млина да хидроцентрала исплати вредност млина и млинског постројења у износу од 500.000 дин. Према разлозима, тужиоци су оштећени не у млину већ у приходу који je изостао jep je подизањем бране престала да дотиче вода. Ову врсту штете тужиоци би могли тражити али je нису тражили. Врх. суд Црне Горе потврђујући првостепену пресуду додаје да je:

Опширније о овсш питању видети Др Ладо Вавпетич: О nekaterih vprašanjih, ki se tičejo odgovornosti j avril h organizaci j za napake njihovih organov v naši družbeni ureditvi. „Zbomlk znanstvenih razprav“, 1. XXIX, Ljubljana, 1959, s. 228—234 и Др Д. Денковић: Захтев накнаде штете од државе и правна средства управног права, „Анали“, 1954, бр. 4, е. 463 и сл.