Анали Правног факултета у Београду

544

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

себи, онда у ствари и нема грађанскоправне кривиде, пошто се не може да буде крив према самом себи; грађанскоправна кривица постоји само ако je штета нанета другом лиду, у овом случају штетнику, jep се оштећено лице није понашало према штетниковој штетној радњи како би требало да се понаша већ je допринело настајању односно повећању штете. Ови називи су неприкладни и стога што до учешћа оштећеног у проузроковању штете може да настане и код одговорности штетника без кривиде (објективне одговорности) код које се не утврђује кривица штетника за проузроковану штету, те се у том случају не може да говори о „пребијању кривице“ или „мешовдтој кривици“. На штетнику лежи обавеза доказивааа кривиде оштећеникове - да ли je и оштећеник својом радњом или пропуштањем допринео проузроковању штете односно да штета буде већа. Дакле, кривица оштећеникова се не претпоставлэа већ мора да се докаже. Ово je сасвим разумљиво jep ce у с луча j у одговорности за штету полази од одговорности штетника а не оштећеника. И најзад до поделе штете између штетника и оштећеника долази само тада, ако штетник није проузроковао штету намерно или крајњом непажн>ом. У случају штете проузроковане намерно или крајњом непажњом, штетник одговара за сву штету и не може доћи до снижевьа накнаде (3). 2. У спорном случају дошло je до телесне повреде на тај начин што je трамвај налетео на лице приликом његовог преласка трамвајске пруге. Како je у питању штета проузрокована опасном ствари (реч je о електричном трамвају у покрету), то су наши судови пошли од правйлне поставке да у овом случају постоји одговорност без кривиде (објективна одговорност) штетника Градског саобраћајног предузећа, jep je штета настала од ствари ко ja својом употребом представља повећану опасност за околину. Међутим, у доказаном поступку je утврђено да je и оштећено лице својим постјшком допринело да штета настане непажљиво je прелазило преко трамвајске пруге, а како возач Град, саобр. предузећа штету није проузроковао намерно нити крајњом непажњом, то има места примени правила о учешћу оштећеника у проузроковагьу штете и подели штете између штетника и оштећеника. Сви се судови слажу до оштећено лице нема права на пуну накнаду проузроковане му штете jep je и оно допринело да му штета настане али се не слажу у погледу квалификације поступка оштећеног лица да ли постоји његова кривица или не и за колико треба смањити накнаду која припада оштећеном лицу, тј. колику накнаду дугује штетник оштећеном лицу. Окружни суд, пошто je утврдио да je оштећено лице криво што му je штета настала, нашао je да je ььегова одговорност једнака одговорности штетника и да према томе половину штете сноси сам оштећеник а да му само половину има да накнади штетник.

(3) Чл. 31, пт. 1. Нацрта закона о накнади штете садржи по том питању следећу одредбу: ~Кад je штета проузрокована намерно или крајњом непажњом при одређивашу висине накнаде не води се рачуна о околностима које би иначе могле утицатц на снижение накнаде.“