Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА

545

Врх. суд НРС није се сложно са оваквом поделом штете између штетника и оштећеника jep je нашао да се мора да води рачуна о томе да je оштећено лице малолетник испод десет година и да ньегова одговорност не може да буде иста као што je одговорност код одраслог лица jep малолетник не може да буде „толико пажљив и присебан као одрасли људи“. Стога je одлучио да штетник треба да накнади оштећеном малолетнику 80% од проузроковане штете а 20% пада на терет самог малолетника. Сав. врх. суд није се сложно са резоновањем нижих судова у погледу кривице малолетникове за насталу му штету. Он сматра да се у овом случају не може уопште да говори о кривици оштећеног лица jep je у питању малолетник испод десет година живота, а за таквог малолетника ~важи правка претпоставка да није сособан за расуђивање већ се има узети да je у питању случај“ тако да за толико трпи штету од случаја само оштећено лице. Овај суд се сложно са одлуком Врх. суда НРС да штетник треба да накнади 80% од проузроковане штете оштећеном малолетнику, дакле да 20% штете сноси с§м малолетник. У овим одлукама виших судова покренуто je интересантно питање одговорности малолетног лица за проузроковану штету деликтне способности малолетника. 3. У нашем праву сматра се да je деликтно способан онај малолетник који има способност расуђивања и који je достигао одређено доба узраста (4). Способност за расуђавање значи способност схватања својих радњи, способност разумног поступања. Ово je фактичко питаше и решава се од случаја до случаја. По Срп. ГЗ потребно je да малолетник напуни седам година да би могао да одговара за проузроковану штету. За малолетника испод седам година важи апсолутна претпоставка да нема способност за расуђивање, те да je деликтно неспособан (5). У ОГЗ имамо друкчије решење; за штету могу да одговарају малолетници који напуне четрнаест година живота и који тада стичу ограничену пословну способност (према терминологии овог законика таква лица се називају „недорасли“ (6). Поставља се питање која би правила старих законика о деликтној способности мйлолетника требало данас да применимо у нашем облигационом праву, с обзиром да још није донет грађански законик односно закон о облигацијама. Изгледа нам да нашем правном схватању данас више одговара решење дато у Срп. ГЗ према коме се сматра деликтно способним онај малолетник који има способност расуђивања и који je напунио седам година живота (7). Стога се не бисмо могли да сложимо са резоновањем Сав. врх. суда да за тужиоца „као дете (није имао ни наврше-

(4) Према Нацрту закона о накнади штете не правй će разлика између малолетника према добима узраста већ се деликтна спосовяост малолетника утврђује само према способности за расуђивање.

(5) § 307 Срп. ГЗ гласи; ~Ако човек штету учинивши није при свести био неће одговарати за штету. Овима се уподоб-љавају и мала деца до седам година, луди згранути, бесомучни [. . .].“

(6) в. § 1308 (новелираног текста) у вези са § 21. (7) У Нацрту закона о накнади штете иде се још и даље и сматра се деликтно способним сваки онај малолетник без обзира на године живота који има способност расуђивања.