Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

559

сти“, jep у тим случајевима та слобода представља „јасну и непосредну опасност“ за амерички друштвени систем. Иако je прошло више од деведесет година од када je ропство у САД званично укинуто, питање положаја америчких црнаца на југу САД још увек представља један од најтежих проблема ове земље. Сатерленд (А. Sutherland) у чланку под насловом „Уставно право националних машина у САД“ своју главку пажњу усмерава на ово питанье. Иако су црнци били неопходна радна снага на огромним плантажама југа, САД су убрзо после довођења црнаца увиделе да je то било погрешно. Конгрес je 1808 донео закон којим се забрањује сваки даљи увоз црнаца. Трговагье робовима се 1820 проглашава за гусарство за које се предвиђа смртна казна. После Грађанског рата 1861 доносе се три уставна амандмана: ХШ-хин (из 1861) укида се ропство; XIV-тим (из 1868) сва лица рођена или натурализована на територији САД проглашавају се америчким грађанима; XV-тим аманддманом (из 1870) проглашава се право гласања грађана без обзира на њихову расу, боју или претходно ропство. Пред Савезним врховним судом појавио се 1896 проблем решавања случајева употребе посебних возова од стране црнаца на основу доктрине equal but separate (једнаки. али одно јени). Суд je стао на становшпте да je ова доктрина у складу са уставним начелима. Ова одлука суда била je на снази све до 1954 када je Врховни суд САД укида и сматра да je у новим условима неодржива. На питање зашто Конгрес не делује више у смислу десегрегације (путем доношења закона и њиховом применом), аутор напомикье да je и у САД већ било таквих предлога али да се стало на становиште да je боље ићи опрезније и постепено решавати овај сложени проблем. У вези са радним правом у САД Кокс (А. Сох) истине да je главки предмет изучавахьа ове гране права положа) радног човека у САД. Синдиката у које су радници почели да се организују крајем XIX в. играју важну улогу у решавању проблема који се јављају између радника и послодаваца. Главни циљ синдиката je борба за повећање надница и у тој борби радници се користе штрајком, бојкотом и мирним демонстрацијама. Све до доношења савезног Закона о радним односима (1935) право није штитило синдикате тако да се на чланство у синдикатима гледало са много подозрења. Доношењем поменутог закона ситуација се знатно поправила jep на основу закона послодавци су дужни да са синдикатима преговарају о платама, радном времену и другим условима рада. Треба напоменути да je 1947 донет Тафт-Хартлијев закон којим су неке врсте штрајка, као и масовне мирне демонстрации е стављене ван закона. У случају да спор између радника и послодаваца прети да угрози националну безбедност, као што je запретно штрајк у челичанама 1959, Тафт-Хартлијев закон даје право председнику САД да на основу судске одлуке одложи штрајк за осамдесет дана. Приказ рада трговачких друштава и права које регулише њихово пословање дао je Лос (L. Löss). Трговачко акционарско друштво (corporation) je најпознатија форма кроз коју се врши улагање . капитала и оно чини основну полугу на којој почива привреда САД. Свака држава САД сама доноси прописе којима се регулише рад трговачких друштава. Федерација регулише међудржавни и спољно-трговински промет. Најлибералније прописе о оснивању компанија има држава Делавер, која се~ у том погледу сматра као Лихтенштајн или Луксембург у Европи. Blue sky iaws су закони којима се регулише промет акција и других хартија од вредности. Највећи број трговачких друштава у САД су приватна, иако та) термин не одговара сасвим (примера ради, аутор наводи Америчку телеграфску-телефонску компанију која je „приватна“ иако има преко два милиона акционара). Осигуравајућа друштва такође играју велику улогу у америчком животу. Скоро нема грађанина САД који не уплаћује премије осигурања за живот, здравље, против пожара, несреће на послу, аутомобилске несреће и сл. Сва ова осигуравајућа друштва нису „приватна“ у