Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ. ФАКУЛТЕТА

558

Први чланак написао je сам уредник ове збирке X. Берман. Он се односи на историске корене америчког права. Иако и енглеско и америчко право имају исте изворе, америчко право се развијало у другим условима и због тога има извесне специфичности које га чине различитим од енглеског права. То je на првом месту федерализам кроз који се преламају односи држава, кроз који се врши унификација права на ширем плану и који баца посебну светлост на сложено односе који чине правки механизам САД. Под насловом „Функције судије“ Деусон (J. Dawson) јеуказао на активну улогу америчког судије у стварању права (стварање кроз примену). Иако се често чују приговори да common law неправилно проширује овлашћење судија, аутор подвлачи да je судија у англосаксонском систему везан прецедентима и да je то један од начина да се ограниче његова овлашћења приликом доношења пресуде. Аутор такође указује на многе проблеме везане за немогућност коришћења огромног броја књига у којима ce објављују прецеденти. У САД се такође доноси велики број закона из свих области права а паралелно коришћење прецедената обезбеђује боље функционисање Ефавосуђа. Сем тога, искључиво ослањање на закон не гарантује да ће нове сигуације које живот непрекидно ствара моћи да нађу своје одговарајуће место, тако да се та празнина управо изванредно попуњава искуством из раније пресуђених случајева. Фулер (Б. Füller) и Каплан (В. Kaplan) дали су осврт на амерички грађански и кривични постунак и на улогу пороге у америчком систему правосуђа. Каплан сматра да je порота преживела, нарочито кад су у питању компликовани случајеви из грађанског права и да би je због тога требало укинути. Пороту треба гледати као историску категорију која у данагшьим условима веоода компликованог живота нема оправдање. Њено постојање отежава рад суда, поскушвује тропшове поступка и чини да се број нерешених случајева из дан у дан повећава. Хол (L. Hall) у чланку под насловом „Право оптуженог у кривичним случајевима“ указао je на заштиту коју амерички систем пружа оптуженом. Основно право заснива се на уставној одредби due process of law (прописани законски поступай). Затим, оптужено лице има право неповредности приватног живота (right of privacy), према коме „нико не. може да врши неразуман претрес стана, имовине и докумената оптуженог“ (међутим, шта je reasonable фактичко je питање). Прислушкивање телефонских разговора и тако добијени докази сматрају се противправним. У америчком систему правосуђа лице може бити затворено једино „ако постоје озбиљни разлози да je извршило кривично дело“. Оптужено лице може да се пусти из затвора уз земство, изузев ако je реч о кривичном делу за које се предвиђа смртна казна. О улози Врховног суда САД у америчком систему правосуђа чланак je написао Фројнд (F. Freund) и подвукао да je улога суда трострука: да обезбеди супремацију Устава, да осигура једнообразно тумачење савезних закона и да решава спорове између држава-чланица федерације. Анализирајући ове улоге суда аутор истине да у случају сукоба 'између држава Врховни суд САД врши улогу сличну оној коју има међународни суд. Функције које Савезни врховни суд има као уставни суд су свакако најсложеније. Међудржавни промет робе спада у облает која се регулише савезним прописима. Међутим, шта се све подразумева под „међудржавним прометом“ одређује Врховни суд САД. О уставним правима слободе говора чланак je написао Фишер (R. Fisher), у коме се оеврнуо на два суђења члановима комунистичке партије САД и на њихово позиваше на први амандман Устава којим се грађанима САД гарантује слобода говора. Међутим, аутор сматра да држава мора у интересу других својих грађана да повуче линију и да интервенише у случајевима када се слобада говора претвори у средство „за обарање вла-