Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

557

бирократске демократије. Најдубл>е корене бирократије аутор види у објективним условима, а пре свега у економској заосталости, постојању ситносопственичке стихије и нестабилној међународној и унутрашњој ситуации. Ово je далеко од схватања бирократије и бирократизма као неизбежно фаталности јер су, како подвлачи аутор, „општи услови и узроци који су родили бирократизам постепено елиминисани“ (с. 183), a бирократија je управо тек тада преовладала. Такав сложен приступ je омогућио да се на превазилажење деформација и гледа са узимањем у обзир свих како објективних тако и субјективних фактора који на тај развој утичу. У сумарном приказу политичких система источноевропских земаља привлачи пажњу врло функционална периодизација њиховог развоја и изврсно уочавање неких општих карактеристика политичких институција у њима. Штета je што ова занимљива разматрања нису даље развијена. Поглавље посвећено политичким системима земаља у развоју je методолошки утолико различите од ранијих јер се анализа не врши кроз пример једног политичког система. Такав прилаз je довео аутора до врло занимљивог, мада крајње условно, даљег разврставања ове трупе на пет мањих подгрупа и то: малобројне традиционалне апсолутне монархије, парламентарне демократии е новог типа, парламентарне демократа je псеудокласичног типа, трупу земаља у тражењу адекватнијих облика политичке организације (овде су и војно-револуционарне диктатуре) и реакцирнарне полуфашистичке диктатуре. У оквиру овако постављеног система аутор са пуно инвенције проналази карактеристичне примере и отвара низ значајних проблема. Ово задње нарочито важи за утлогу војске у посматраним политичким системима. Иако су разматрања аутора само указивање на овај проблем мислимо да би ово свакако ваљало посебно подвући, с обзиром на најновија политичка кретања. Приказана садржина омогућава па и обавезује да се на крају још једанпут потврди у целини потпуно повољан утисак који приказана кгьига оставља. Темељи оваквог утиска леже са једне стране у изванредној актуелности наведене материје и са друге у готово максималној функционалности публикације у односу на поставгьени циљ. И једно и друго су квалитети који јако често недостају објављеним радовима из ове области, чак и онда када су уџбеничког карактера. Књига представља један нада све смео покушај да се једна огромна сума знагьа и заблуда, теорија и доктрина, факата и судова у њима повеже у један конкретан систем. Сигурно je да такав покушај мора да изазове врло дисхармонична реаговања. Ово би уосталом само користило иницирању стваралачке критике која не би била само пука негација остварених резултата него и организован напор усмерен ка конструктивном превазилажењу постигнутог. Укратко, рад који je пред нама није ни савршен ни потпуно завршено па чак ни најбоље дело самога аутора али je једна несумњиво вредна и достојна пажње књига.

Др.

Александар Фира

Harold Berman: TALKS ON AMERICAN LAW, New York, 1961, Random House, 235 pp. „Разговори о америчком праву“ представљају збирку предавања која су преко радија одржали професори Харвардсксг правног факултета и која су била намењена иностранству. Због великог интереса ова предавања су касније објављена.