Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

562

А. Г. Пирогов Я. И. Стеркин: ТОВАРНОЕ ПРОИЗВОДСТВО, ЗАКОН СТОИМОСТИ И ДЕНЬГИ ПРИ СОЦИАЛИЗМЕ, Москва 1960, Высшая школа, 84 с. Кгьига Алексеја Гавриловича Пирогова и -Такова Израилевича Стеркина Робна производила, закон вредности и новац у социјализму једна je од многих из серије кратких студија која носи општи назив „За помоћ предавачима специјалних средњих школа.“ Задатак ове серије издавачке куће Виша школа je да пружи научну популаризацију основних питања економских наука и омогуЬи ширем кругу читалада да се упозна са теориским и практичним проблемима савременог привредног живота. Штета je што издања ове куће не иду по неком унапред донесеном плану, или ако такав план постоји, што на неки начин није дат преглед досад издатих нити план следећих књига. Робна производила у условима социјалистичке привреде, деловаше закона вредности, начин формирања цена, проблеми новца и сл. су питаньа којима се совјетски економисти баве већ дужи период времена, а посебно од 1956. У својој првој етапи ова имала je задатак да побије раније општеприхваћено схватагье по коме je робна производила у условима Совјетског савеза само остатак ранијих (капиталистичких) производних односа, односно последица разнообразности друштвених облика привређивања, пре свега хетерогености облика присвајања средстава за производњу. Дал>и задатак ове дискусије био je да да научну аргументадију којом ће се објаснити да je робна производња иманентно својствена социјалистичкој привреди, односно да постојање робно-новчаних односа у социјализму изведе из појава и законитости социјалистичке привреде а не из остатака ранијих друштвених облика привређивања тј. хетерогености економске структуре. Данае највећи део совјетских економиста заступа схватање по коме социјалистичка привреда има робни карактер, тако да je и циљ даље дискусије о овим проблемима унеколико другојачи: гьен нови задатак je да утврди до ко je се мере и у којим облицима закони робне производгье могу применити на социјалистичку привреду. Како су проблеми робне производње у социјализму данас актуелни како за савремену економску мисао тако и за економску политику наше земље, покушаћемо да на неколико страница изнесемо основне ставове аутора да бисмо на крају дали и извесну критичку одену неких од њих. У првом делу студије (Робна производња у социјализму) разматрају се питања нужности робне производив у социјализму, њене характеристике и појам и својства робе у условима социјалистичке робне производње. Што се тиче првог питања, аутори студије, полазећи од друштвене по деле рада и осамостал>ености произвођача као општих карактеристика робне производње, истину да у социјалистичкој привреди постоји развијена друштвена по дела рада као и извесна самосталност производних ј единица, коју услов.љавају како различи™ облици присвајања средстава за производњу (међу којима су основни државна - својина ко ja означава припадакье друштву у целини, и колхозно-кооперативна ко ja означава иако облик друштвене својине, припадање појединим одвојеним радним колективима пољопривредних произвођача), тако и „имовинска и оперативна самосталност коју имају државна предузећа у оквиру друштвене својине и општедруштвеног плана.“ На тај начин, у условима привреде засноване на друштвеној подели рада, са око двестотинешездесет хиљада крупних и ситних производних јединица, колико их има у СССР, које имају одређену економску и правку самостаност, производи нужно добијају облик робе. Према томе робно-новчани односи у социјализму нису остатак капиталистичких облика привређивања већ нешто што извире из саме природе социјалистичке производње. С друге стране, рббноновчани односи не настају само између два сектора народне привреде, државног и колхозно-кооперативног већ и у оквиру сваког од гьих. На ј зад, аутори истину да се не може прихватити