Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

567

питања пореза на промет и његовог планирања, како се и којим поступцима одређују обавезе привредних предузећа према држави у форми овог пореза и како се врши његов обрачун. Такав начин излагања условљен je самом наменом публикације која службеницима финансиских служби треба да послужи као драгоцен извор информација о бројним питањима која стварају тешкоће у њиховом свакбдневном раду. Оно што за југословенске читаоде може бити интересантно и на чему се треба задржати приликом приказивања једне овакве публикације јесу шири оквири питања циља и дејства пореза на промет. Ваља, међутим, напоменути да постоји не тако мала разлика између Совјетског и нашег пореза на промет. Та разлика се огледа у нешто ширим његовим задацима у нашем привредном и финансистом систему где порез на промет представл>а веома погодан инструмент за усклађивање робних и новчаних фондова и преко тога за вођење једне прилично еластичне политике цена. Излажући на самом почетку своје публикације основне карактеристике пореза на промет, Жаданов инсистира на томе да овај порез у СССР представЈва погодан инструмент за захватање дела акумулације у привредним предузећима и омогућава њено прикупљање у будете преко којих се врши финансирање потреба читаве социјалистичке заједнице. Поред тога, аутор наводи и друге одлике пореза на промет које се састоје у контролној функцији пореских органа над радом и посебно финансиским пословањем предузећа. У поступку састављаља и извршења плана прикушьакьа средства путем пореза на промет финансијским органима пружа се могућност не само да прате привредни успех и финансијско пословање предузећа већ и да врше сталну и ефикасну контролу над њима. Наравно да ова контрола представља не само друштвени интерес већ je истовремено и врло корисна са становишта самог предузећа коме се указује на добре и лоше стране пословања. Најзад, могуће je, по речима аутора, навести и неке друге корисне стране овакве организације у којој финансиски органи могу вршити не само обрачун и наплату пореза односно контролу пословања већ и утицати на привредне организације да изврше и пребаце свој план производње, користе дотада скривене могућности за повећање производње, шире асортиман својих произвола и воде сталну бригу да готови производи дођу што пре до потрошача. Публикацију иначе чине три посебне главе. После прве, која je посвећена основним питањима значаја и характеристика пореза на промет и основима планирања пореза на промет у СССР, аутор je у другој глави своју пажњу усредсредио на приказивање особености у планирању пореза на промет у пој единим привредним об ластима и гранама. Овај други део публикације свакако да привлачи пажњу оних који управо раде на тим проблемима као и свих других који показују интерес за проучававье привредних и посебно пореских проблема СССР. Трећа, и последња глава посвећена je анализирању начина вршења контроле извршења плана прикупљања средстава путем пореза на промет.

Мирослав Петровић

В. П. Грибанов: ОТВЕСТВЕНОСТЬ СТОРОН ПО ДОГОВОРУ ПОСТАВКИ, Москва, 1962, 116 с. У општем развоју совјетског правног система, место, улога и значај уговора као инструмента промета производи и услуга између носиоца привредне активности државних привредних предузећа, има свој посебан развојни пут. Мада аутор ово не третира, мислимо да je корисно подсетити