Анали Правног факултета у Београду

566

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Међутим, ни при анализи овог, као ни претходно анализираног проблема, нисмо -имали намеру да дамо дефинитивен одговор на поставлена питања јер их ни савремена економска мисао још увек није дала. Оно што смо хтели да покажемо то je да се на основу извесних општих поставки ни у научним популаризацијама каква je студија коју смо приказали не могу доносити никавки судови а да се притом не укаже на границе њихове применљивости. С друге стране, неопходно je нагласити да су се аутори у овој студији бавили искључиво квалитативном анализом проблема социјалистичке привреде, у којој je много лакше доносити судове о односу између појава. Прави однос се, међутим, ни у ком случају не може до краја сагледати без испитивавьа квантитативног односа између појава у овој прилици закона вредности и плана, те нам се чини да и са тог разлога у анализи проблема као што je робна производив у социјализму не треба без резерве доносити никакве дефинитивне закључке.

Александар Вацић

Василиј А. Жаданов: ПЛАНИРОВАНИЕ НАЛОГА С ОБОРОТА, Москва, 1962, Госфиниздат, 80 с. У издању специјализованог издавачког предузећа Госфиниздат из Москве појавило се у току 1962 неколико публикација које привлаче пажњу читалаца заинтересованих за финансиска питавьа. Реч je о публикацијама које носе заједнички наслов „Помоћ финансиском стручњаку“ а чија je намена не само да финансиским органима и стручњацима пруже потребну помоћ већ и да послуже као популаризација која ће омогућити знатно ширем кругу читалаца да се упозна са неким интересантнијим проблемима из домена јавних финансија. Посебну пажњу привлачи рад Кудрјашова о расподели прихода између буџета диших и нижих политичко-хериторијалних јединица, као и публикације: Басова о финансирању школа, Едвокимова о финансирању министарстава, надлештаъа и совнархоза и Финогеева о анализи извештаја о пословању буџетских установа. Најзанимљивија и истовремено по обиму најмања публикација из ове серије посвећена je разматрагьу пореза на промет, тачније питању планирања прикушвања средстава путем пореза на промет у СССР. Готово je непотребно указивати на значај свестраних анализирања овог пореза који у пореским системиыа највећег броја савремених држава заузима једно од најистакнутијих места и чији je значај и даље све већи. Као врло издашан извор прихода и истовремено као погодан инструмент за остваривање бројних задатака политичке, економске или социјалне природе, порез на промет неусмњиво да представл>а погодан објект посматрања и анализирања нарочито у социјалистичким земљама у којима je његова улога заиста врло велика. Према речима, аутора В. Жаданова, планско руковођење народном привредом представља један од најважнијих задатака социјалистичке државе. A државни буџет СССР, који.је истовремено и основни финансијски план читаве државе, састављен je на основу показатеља плана развоја народне привреде и ььегов je главки задатак да обезбеди потребна новчана средства за извршење и премашивање плана. Пошто порез на промет представља' један од најиздашнијих извора прихода не само буџета федерације веН и свих нижих полнтичко-територијалнпх јединица то je његова улога у остваривагьу планских и буџетских задатака достојна посебне пажње. Не упуштајући се у разматрање ширих карактеристика пореза на промет, аутор je своју пажњу усредсредио на основна економско-техничка