Анали Правног факултета у Београду

308

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

У надлежност управе. Ово начело важи у највећој мери за југословенско позитивно право, јер, као што ћемо видети, доношење општих аката, особито оних са законском снагом, у највећој могућој мери се резервише за законодавство. П- Ако смо овако одредили појам управе, поставља се питанье да ли треба издвојити као посебан појам ону грану државне организације ко ja се назива политичко-извршном влашћу или владом. Ово стога што се управо овај део државне организације по правилу сматра саставним делом управе, с једне стране, а што се, опет, с друге стране, њему поверавају најважнији општи акти донети ван законодавства тзв. уредбе и, посебно, уредбе са законском снагом. Уколико овај део не бисмо сматрали управом, онда би утолико и била смањена надлежност управе за доношење општих аката. Ни у ово питаше не можемо подробно улазити. Нема никакве сумње да се политичко-извршни органи, посебно у југословенском позитивном праву, јасно разликују од органа управе у ужем смислу, али je исто тако за нас, с друге стране, јасно да ови органи, сходно основним актима које доносе, морају такође да се сматрају управним органима у ширем смислу. Јер, доношење општих аката, уредаба, а поготово оних са законском снагом, није ньихова специфична ни главна делатност то je, напротив, као и за управу уопште, само споредна њихова делатност. НЬихова главна делатност je доношење управних аката у материјалном смислу, како смо то већ одредили. Ови акти, који су, као и сви друти акти, индивидуализација и конкретизација диспозиција законских норми, одликују се од Осталих управних аката, које доносе органи управе у ужем смислу, само по томе што политичко-извршни органи у њиховом доношењу уживају већу слободу него обични управни органи. С једне стране, диспозиције ко je они конкретизују далеко су неодређеније од обичних диспозиција које конкретизују други управни органи; с друге стране, њихови акти могу бити ослобођени контроле која je уобичајена за акте обичних управних органа. Све ово je, наравне, последица одговарајуће политичке функције коју ови органи врше у оквиру целокупне државне организације. Према томе, можемо закључити да су политичко-извршни органи, иако, додуше, различити од осталих управних органа, ипак у основи управни органи и да врше управну функцију, па да, кад они доносе опште акте, тиме излазе из своје редовне функције, што такође спада у задирање управе у законодавну функцију. ТТТ Прелазећи на излагање позитивног југословенског права о овом питању напомшьемо прво да ћемо изложити само савезно позитивно право, а не и право република, одн. локално, која се заснивају на истим начелима, и, друго, да ћемо излагати само позитивно право, тј. садашње стање, осврћући се на прошлост само кад je то неопходно ради уочавагьа тенденције развоја појединих установа. Пошто се у Јутославији, како смо рекли, политичко-извпши органи јасно разликују од осталих управних органа и играју најважнију улогу у доношењу општих аката, то ћемо изложити најпре гьихов положај, а затим положај осталих управних органа.