Анали Правног факултета у Београду

282

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

барску револуцију осетили су милиони људи у свету масе радника и сељака, сада још више заморене и измучене од ратних страдања и глади: као дрекретшщу која je отварала могућности и будила наде у друкчији живот, без власти и Упьетавана од стране буржоазије и без националист поробл>авања од стране туђих буржоазија. Други сверуски конгрес Совјета изгласао je 8 новембра 1917 декрет о миру којим je нова совјетска власт позвала све народе и владе зараћених држава да одмах, без оклевана приступе склапању демократског мира, без анексија тј. освајана и насилног присајединавана туђих народности и без контрибуција тј. насилног наплаћивања материјалне отштете од побеђених (2). Декрет о миру, иако су цензуре зараћених империјалистичких држава настојале да га крију од својих маса, изазвао je талас антиратних манифестација радника и војника у свим зараћеним земљама (3). На тражење совјетске владе 26 новембра аустријска и немачка влада, претежно из својих унутрашних разлога, прихватила су преговоре о примирју. У радиограму од 27. новембра совјетска влада обратила се свим владама с молбом да одговоре јесу ли спремне да приступе преговорима о неодложном примирју и општем миру без анексија и ратне отштете, уз гаранције права самоопредељења за све народе. Силе Антанте нису одговориле на овај позив, док су Централне силе обавестиле совјетску владу да прихватају предложене преговоре „дајући тако лажан утисак, као да усвајају и начело самоодређена народа“ (4). Преговори о примирју између Централних сила и Русије, започети 3. децембра у Брест Литовском, закључени су споразумом о обустави непријатељства почев са 7 децембром. Тих дана, у тој војној и политичкој ситуацији представници Енглеске, Француске и Италије, покушавајући поново да Аустро-Угарску одвоЈе од Немачке, послали су са свог састанка у Паризу као свог повереника генерала Сматса у Швајцарску на тајне преговоре с аустроугарским повереником грофом Менсдорфом и с још неким аустријским личностима. У току преговора у Женеви генерал Сматс je, између осталог, изјавио да британско министарство иностраних послова нипошто не жели распарчаване Двојне монархије, на што му je Менсдорф одговорио да су што се тиче Аустрије „отворена врата“ за преговоре, и да бя добро било ако би Британија јавно изнела своје ратне циљеве, укључујући у них и њено благонаклоно држане према Аустро-Угарској (5). Последних дана децембра председник енглеске владе Д. Лојд Џорц одржао je састанак с око 30 вођа Лабуристичке партије да би их приволео да пристану на регрутовање још око 300 —400 хиљада нове војске. Тај нови контингент могао се добити само из редова радничке класе преко синдиката, а влада je имала споразум са синдикатима који joj je спречавао да даље регрутује раднике. Због тога je било нужно постићи спо-

(2) Ленин; Сочинения, изд. 4, том 25, Москва, 1955, 217—221. (3) За Аустро-Угарску вид. Д. Шепић, Октобарска револуција и југословенско питање у Аустро-Угарској 1917/8, Хпсторијски зборник, XI—ХП, 1958—1959, 18—19, 28—32. (4) Исто, 19.

(5) О преговорима Сматс-Менсдорф вид. Б. Кризман; Стварање југословенске државе, „Преглед“, Сарајево, 11-12/1958, 333; Исто Предсједник Вилсон и Јадранско гштагье до примирја с Аустро-Угарском 1918. г., „Анали Јадранског института,“ 2'1958, 82; белешка А. Трумбића од 8. I (вид. горе, нап. 1.)