Анали Правног факултета у Београду

СТВАРАЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ 1918 ГОД.

283

разум са еиндикатима да 0и они настојали да се из радничких редова регрутују људи до 25 година и да ове на радним местима замене жене и старији људи. На истом састанку представници Лабуриста рекли су Лојд Џорџу да њихова Партија неће ни да чуде за рушење Аустрије као циљ рата (6). Због захтева Централних. сила ,да совјетска влада пристане на отцепљење извесних делова Русије који су се били отцепили под немачком окупацијом (Пољска, Литванија, Курландија, делови Естоније и Финске), совјетска делегација прекинула je 28 децембра преговоре о миру, започете 22 децембра у Брест Литовском, а после 2 дана тј. 30 децембра совјетска влада обратила се поново владама Антанте и САД с позивом да приступе преговорима о закључењу мира. Између осталог, у ноти коду je совјетски комесар за иностране послове Л. Троцки упутио представницима Савезничких и Централних сила у Петрограду речено je: „Француска, Енглеска, Италија и Америка треба да сада јасно и тачно кажу да ли xohe да заједно са нама захтевају право самоопредељења за Елзас-Лотарингију, Познагьску, Чешку и Југославију; у томе случају да ли признају то исто право Ирској, Египту, Мадагаскару, Индо-Кини, итд. као што je Руска револуција признала Финландију, Бело-Русију, итд. Остављамо нашим савезницима 10 дана за одговор“ (7). Сви ови догађаји и околности о којима je досад било речи а найме; тежак војни положај Антанте; одјек Октобарске револуције у свету, а посебно совјетског декрета о миру, Брест-Литовских преговора и позива совјетске владе на опште преговоре о миру, ширење антиратног покрета; затим настојања Антанте да се дође до сепаратног мира са Аустријом или бар да joj се помогне, д§ охрабрегье да одбије давање нових војника које je Немачка од ње тражила; најзад захтеви и услови енглеских синдиката ради давања нових ванредних контигената радника за рат, све je то утицало на енглеског председника владе Д. Лојд Џорџа да 5 јануара 1918 одржи говор представницима Трејд Јуниона о британским циљевима рата односно о условима за закључење мира. У том говору он je као одговор на совјетски ултимативни предлог од 30 децебра а ради парирања идеја Октобра, нарочито истицао демократске идеје и принципе (као што су: равноправност великих и малих народа, демократски мир, принцип самоопредељења народа, „владање на основу пристанка оних којима се влада“, итд.) као тобожње принципе Антанте. Према АустроУгарској заузео je пажљив и благонаклон став; аустроугарским Југословенима обећао je једино аутономију. Том приликом je рекао: „ [...] иако смо сагласни са председником Вилсоном, да распарчавање Аустро-Угарске није наш ратни циль, сматрамо да je немогуће надати се уклањашу узрока немира у том крају Европе, који су толико угрожавали општи мир, догод се не дадне стварна аутономија на чисто демократским принципима оним аустроугарским народностима, који je одавно желе“.

(6) Као нап. 1

(7) А-ЈАЗУ, A-JO, св. 49 препис Спалајковићеве депеше упућене Пашићу : који je (препис). J. M. Јовановић послао Трумбићу 4. I 1918.