Анали Правног факултета у Београду

284

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

3â Србију и Црну Гору предвиђао je само то да буду рестауриране и обештећене (8). Три дана после Лојд Џорџовог говора, председник Сједињених америчких држава В. Вилсон обавештен од свог саветника пуковника Хауза, који се тих дана вратио из Европе, о победи револуције у Русичи, о њеном одјеку у Европи, о мировној понуди совјетске владе, итд. изнео je 8 јануара у поруци Конгресу САД свој познати програм светског мира у 14 тачака. Вилсонова послаыица била je сва срачуната на то да ослаби утидај револуционарних идеја Октобра (почев од прве њене тачке о забрани тајних уговора убудуће која je ушла као непосредна последица, одговор на објављивање тајних империјалистичких докумената царистичке Русије од стране Совјета, па до последгье тачке. о будућем Друштву народа ко je би требало да пружи „међусобне гарантије, како великим тако и малим државама, за гьихову политичку независност и територијални интегритет“). За југословенско питање најважније су у Виясоновој посланиди тачке 10 и 11 које гласе: „Народима Аустро-Угарске, чије место међу народима желимо видети обезбеђено и зајемчено, даће ce најшира могућност за аутономни развитак“ (т. 10). и „Румунија, Србија и Црна Гора имају ce евакуисати, окупиране територије обновити, Србији признати Слободан и сигуран прилаз мору, a међусобни односи појединих балканских држава средити помоћу пријатељских договора дуж историјских утврђених линија припадности и народности. У то ће се унети и међународна јемства за политичку и економску независност као и за територијални интегритет појединих балканских држава“ (т. 11) (9). Говори Лојд Џорца и Вилсона од 5 односно 8 јануара произвели су, што je разумл>иво, јак и углавном врло неповољан, тежак утисак у југословенским политичким круговима и изазвали реаговања како Југословенског одбора тако и српске владе па и готово читаве југословенске политичке емитрације у Француској и Швајцарској (10). Иако je В. Стид (спољнополитички уредник „Тајмса“, пријатељ Југословена, а посебно Југословенског одбора) 8 јануара умиравао Трумбића, информишући га општирно и детаљно и убеђујући га да je говор Л. Цорџа „само тактички корак a није изражај онога што би Енглеска хтјела“ (11), „остаје чињеница писао je Трумбић С. Протићу —да

(8) Дипломатски архив Државног секретариата пностраних послова (даље: ДАСИП), Миниетарство иыостраних послова Србије (даље: МИД), Политично одељензе, 1918, кут. 12, дос. 29.

(9) Botschaften der Präsidenten der Vereinigten Staaten von Amerika zur Aussenpolitik 1793—1947, Bern, 1957, 105—107 {превод Б. Кризмана).

(10 О незваничним реаговашима југословенеке емиградије у Француској обавестио je Д. Стевановић из Париза 19. I (по ст.) Н. Пашића: да јо друпггво „Југославија“ из Париза послало 19. I (по ст.) протестни телеграм Лојд Цорџу и Вилсону да je српска Радничка комора из Париза уложила енергичан протест код Главног одбора француске Социјалистичке партије а упутила и два писмена протеста енглгској и америчкој радничкој партији ; да je у име босанско-херцеговачког народа члан Југословенског одбора Н. Стојановић упутио Лојд Дlорџу протестно писмо; да су српски универзитетски професори у Паризу израдили за савезнике један меморандум на основама југословенског ыационалног програма и Крфске декларације, итд. (ДАСИП, МИД, Пол. од,, Стр. пов. архива 1917—1918, дос. 2).

(11) Као нап. 1.