Анали Правног факултета у Београду

354

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ie суд (вој. или редовни) расправити крив, дело вој. лица, већ према томе којем суду ће ислеђени предмет доставити. У пракси je то по правилу редовни суд. Англосаксонски ситем има још једну специфичное! у погледу надлежности, а то je да редовни суд може поново узети у поступал и судити вој. лицима чију je кривицу расправио вој. суд ако je у питању невојно крив. дело. Осуђујућа и ослобађајућа пресуда вој. суда за та крив, дела вој. лица нема у односу на редовни суд дејство пресуђене ствари. У пракси су такви случајеви ретки али их има. Вој. судови су надлежни да суде сва крив, дела која изврше вој. лица. Данае, државе са веома различитим друштвено-политичким уређегьем усвајају овај систем али из различитих побуда. С једне стране, тај -систем усвајају некадашње колонијалне силе као Холандија и Белгија. ВЬихови вој. судови надлежни су за суђење свих крив, дела вој. лица са изузетком извесног малог броја крив, дела која су таксативно наведена (н. пр. пореска и царинска крив, дела, крив, дела угрожавања јавног cao-браћаја извршена ван службе, итд). за која су надлежни исюьучиво редовни судови. С друге стране, тај систем усвајају и социјалистичке земље као н.пр. СФРЈ и СССР, с тим што су вој. судови у СФРЈ надлежни и за нека (таксативно набројана) крив, дела цивилних лица. Одређивагве надлежности вој. судова у СФРЈ за суђење одређених крив, дела цивилних лица не значи неко неубичајено проширеае надлежности вој. судова у миру. У ствари није реч о проширењу надлежности вој. судова у СФРЈ већ je -такво одређивање надлежности повезано са концепцијом нашег КЗ о крив, делима против оружаних снага. Наш КЗ у гл. XXV (крив, дела против ору жаних снага) инкриминише само оне радгье (и пропусте) које угрожавају унутрашњи поредак и односе у ЈНА, вршење вој. службе вој. и материјалну обавезу, вој. тајну, борбена средства, тј. оружје и муницију и сл. Радгве које тгредстављају напад на ЈНА као институцију државног и друштвеног система СФР Ј нису инкриминисане у гл. XXV већ у гл. X (крив, дела против народа и државе). Реч je о таквим крив, делима као што су: контрареволущионарни напад који je повезан са подривањем одбрамбене моћи државе (чл. 300 КЗ), подривање вој. и одбранбене моћи државе (чл. 102), оружана побуна (чл. 104), шпијунажа ако je реч о вој. податку и документу (чл. 105), •организовање и пребацивање на територију Југославије оружаних трупа, појединаца и материјала (чл. 111), повреда територијалног суверенитета (чл. 113), диверзија и саботажа ако je реч о вој. објекту (чл. 114 и 115), удруживање за вршење поменутих дела (чл. 117). Стављање ових крив, дела у надлежност вој. судова (чл. 4, ст. 1, Зак. о вој. судовима) не значи проширење надлежности вој. судова код нас у односу на вој. судове других др.жава. Та дела угрожавају непосредно оружане снаге и одбрану земље, а посредно наше државно и друштвено уређење. Стога je друштвена заједница заинтересована да та крив, дела расправља специјализовани правосудии орган који je најквалификованији за та питана а то je вој. суд. Вој. крив, закони неких земаља инкриминишу аналогна крив, дела, тј. инкриминшпу у самом ВКЗ она крив, дела која представљају напад на вој. безбедност земље и оружане снаге као државну институцију.