Анали Правног факултета у Београду

ВОЈНИ СУД

355

в) Систем који у време мира не познаје вој. судове je скандинавски (Норвешка, Шведска, Данска) и аустријско-немачки (СР Немачка). По н>ему за време мира не постоје вој. судови већ су редовни надлежни и за суђење свих крив, дела вој. лица. У време рата сви наведени системи регулишу питање надлежности вој. судова из основа другачије. По правилу вој. судови постају надлежни за суђење свих дела вој. лица као и за одређена дела цивилних лица. Исто тако и у време мира вој. судови су по правилу надлежни за сва крив, дела вој. лица која се налазе стационирана у иностранству. 3. Војни судови као специјализовани судови за суђење војних кривичних дела. Док законито наређење претпоставл>еног представља „закон“ за потчињеног, док неизвршење наређења и неиспуњење дужности вој. лица буде представљало крив, дело, дотле ће се армија, без обзира на њену друштвену суштину, по својим организационим принципима и унутрашњој структури битно одвајати од осталих организација које постоје у оквиру државе. Разумљиво, извршавање наређења и дисциплина постизали су се у разно време на разне начине, и то или искључиво репресивним средствима, или развијањем свести у припадника армије за оно за што се боре, или комбинацијом васпитних и репресивних мера. Док постоји потреба за посебном организацијом армије и посебним поретком у оквиру армије, постојаће потреба и за инкриминацијом радњи које угрожавају ту организацију и тај поредак, постојаће потреба за посебним вој. крив, делима (без обзира да ли су она кодификована у самосталнимшој. крив, или у општем крив, законику), а док постоји потреба за посебним вој. крив. делима (или крив, делима против оружаних снага), постоји потреба за посебним вој. судовима као специјализованим судовима. Постојање специфичних т. ј. вој. крив, дела, која инкриминихпу повреде унутрашњих односа у армији, оправдана постојање специјализованих судова вој. судова који су у могућности да оцене да ли повреда тих односа представЈва такво дело и његову тежину. И само друштво je заинтересовано за такве специјализоване судове; друштво жели јаку и монолитну армију која je способна да испуни задатке које joj je наменило.. Снага и бојна готбвост армије обезбеђује cè између осталог одговарајућом организацијом, унутрашњим поретком и односима, морално-политичким станем, итд. Све се то постиже организационим, васпитним, али и репресивним мерама, при чему вој. судови имају своју одређену улогу. То значи да друштво кривичноправно заштићује унутрашњи армијски поредак у свом еластитом интересу и да образује органе који he најбоље остварити ту заштиту. Веома често вој. суд поступа по истом поступку као и редовни крив, суд, тј. по „цивилном“ крив, поступку, а уколико постоје одступања, она су минимална. Исто тако у неким државама врховни суд земл>е (редовни врх. суд) обезбеђује јединство правног схватања редовних и вој. судова. Тако н. пр. у СССР вој. колегијум Врх. суда представља организациону јединицу највишег редовног правосудног органа. Вој. колегијум Врх. суда СССР надлежан je у правом степену за суђење крив, дела изузетне важности као и крив. Дела вој. лица чина генерала и адмирала или која зау-