Анали Правног факултета у Београду

ВОЈНИ СУД

357

и англосаксонски систем упркос постојања алтернативне надлежности). То из разлога што војни кривични законици не садрже само права војна кривична дела већ и известан број неправих војних кривичних дела, тј. оних оггштих кривичних дела која су предвиђена као посебна војна кривична дела ако je извршилац војно лице. Тако италијански војно судски закон садржи низ неправих кривичних дела (ратни и мирно допеки војно судски закони имају заједно 733 члана) услед чега италијански војни судови практично не суде само војна кривична дела војних лица већ готово за сва кривична дела војних лица, јер су она законом прописана као војна кривична дела. 4, Елементи „командантског суђења“. И данас, када су вој. судови по суштини својих функција изгубили свој некадашњи карактер командантских судова и постали мање-више специјализовани судови ипак у низу земаља има у организацией суда и у крив, поступку који се пред судом води, низ елемената који указују на некадашње „командантско суженье“; у разним фазама крив, поступка обезбеђује се одређена улога команде на вој. суђење. У неким земљама (Француска, САД, Велика Британија, Турска, итд.) команда доноси одлуку о покретању крив, поступка и о стављагву вој. лица под суд. Неке землье (англосаксонске и оне које су прихватила англосаксонски систем вој. правосуђа) иду и даже и прописују да команданти одређеног ранга после изрицања пресуде исту потврђују. У тим земљама принцип командантског суђења je најконсеквентније спроведен али више формално него суштински. Вој. судови тих земаља су у вршењу своје правосудие функције назависни, a командантова одлука о стављању под суд или о потврђивању пресуде je прописима тако уоквирена да je дискрециона оцена сведена на минимум. И данас je доста проширено мишљење да вој. командант треба да буде овлапгћен да покреће крив, поступак и да утиче на његов ток. Аргумента за такву надлежност вој. команданта су: вој. старешина je у првом реду одговоран за одржавање унутрагшьег армијског поретка. У том цшьу, он се служи васпитним и репресивним мерама дисциплинским кажњавањем, доношегьем одлуке о стављању под вој. дициплински суд и вој. суд (ако je на то прописима овлашћен). Првостепени вој. суд кажњава нападе на армијски поредак и то оне нападе који су тежи од дисциплинских кривица. Према томе, логично je да вој. старешина који je у првом реду одговоран за одржавање унутраппьег армијског поретка бдије над тим да се крив, путем расправе крив, дела која у првом реду угрожавају тај поредак, и то од суда који je састављен од вој. лица а не да поступак самостално покреће вој. тужилац (аудитор прокуратор) који je у неким земљама независан од вој. органа. Супротни аргумент јесте; кривична и дисциплинска овлашћења су међусобно независна и врше их посебни органи; као што вој. стареппша самостално изриче дисциплинску казну, тако и во ј. судски органи морају бита независим при покретаньу крив, поступка и йзрицања казне. Има мишљеаа да би требало да се нека права вој. крив, дела (она која у првом реду утрожавају армијски поредак) гоне једино ако их пријави надлежни старепшна. Истина, законодавац je оценио да и ова крив.