Анали Правног факултета у Београду

358

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дела уједно угрожавају јавни поредак; међутим, посматрајући праксу, очевидно je да она у првом реду угрожавају армију и њен поредак а далеко мање друштво у целини. Стога, ако дело није нарочито тешко, ако je кривац добро познат својим претпостављеним, ако je увек био позитивно оцењиван, зашто не дозовилити надлежним вој. старешинама да оне самостално примене одговарајуће мере; вој. старешине ће моћи правилно расправити кривицу а да се то не одрази негативно на одржавање дисциплине. За то су заинтересована и вој. лица која су дело учинила и које није потребно увек жигосати крив; пресудом. Руководећи се овим мотивима неки кривични ( на пример, чл. 360 в нашег Крив, законика) и вој. криз, законици прописују могућност да вој. старешина одређеног ранга дисциплински расправи лакша вој. крив, дела вој. лица. 5. Војни судови за време рата. Вој. судови историјски су настали и образовали се као ратни судови. У великом делу људске историје армије нису постојале за време мира већ су се формирале за сваки конкретни рат. Услед тога je само у рату постојала потреба за посебним „командантским“ судовима који по кратком поступку расправљају крив. дела вој. лица. Такви вој. одн. ратни судови имају много карактеристика преких судова, тј. судова који се образују у ванредним приликама. Успостављањем сталних армија (које постоје и у време мира) задржавају се вој. судови; али пошто су задаци и надлежности армије за време мира знатно ужи него у рату, то се одражава и на задатке и надлежности морнодопских вој. судова. Услед тога долази до разлике у карактеру и надлежности вој. судова у миру и рату. Данае вој. судови у рату немају само задатак специјализованих судова за суђење вој. крив, дела вој. лица већ постају надлежни за суђење свих крив, дела вој. лица а по правилу су надлежни и за суђење оних крив, дела ко ja угрожавају (или која нарочито угрожавају) оружане снаге одн. народну одбрану. Ратна организација вој. сј т дских органа у првом реду јача „командни елемент“ у вој. правосуђу, тј. даје команда одређена овлашћења у крив, поступку. Чак и таква законодавства (скандинавске земље) која у време мира уопште немају вој. судове обезбеђују у рату улогу команде у одлукама које се доносе у крив, поступку из надлежности вој. судова. Тако, н. пр. у Норвешкој командант одређеног ранга одлучује о покретању крив, поступка и о под вој. суд, о подногпењу жалбе на пресуду вој. суда, и сл. Истина, одлуку команданта потписује вој. тужилац, али одлука каманданта je пуноважна иако се вој. тужилац са њоме не сложи и то до коначне одлуке вишег вој. команданта. Даље, у време рата вој. суд мора бити у стану да ефикасно и брзо кривичноправно заштити оружану силу од свих друштвено опасних радњи ко je би je слабили. Другим речима, ратна организација вој. судова има за цшь да знатно убрза крив, поступак и повећа ефикасност вој. судова. С обзиром на тај задатак, по правилу, организација ратног вој. правосуђа већине земал>а одступа од организације и надлежности мирнодопског вој. правосуђа. За време мира организациони принципи који важе за вој. судове су веома слични оним који вреде за редовне судове. Судови су територијални, постоји двостепе-