Анали Правног факултета у Београду

ВОЈНИ СУД

359

ноет, лаички елемент je много мање изражен, често судије редовних судија председавају вој. судовима итд. За време рата све се то мења, судови се оснивају по вој. јединицама (Француска, Италија итд.), двостепеност се цонегде укида (Италија)), , лаички (војни) елемент долази много више до изражаја. Убрзање крив, поступка у рату пред вој. судом постиже се још скраћивањем предвиђених процесних рокова, укидањем извесних правних лекова, давањем већих овлашћења вој. тужиоцу (као оперативнијем правосудном органу) на рачун вој. судите иследника и сличним мерама. Beha ефикасност вој. судова у рату постиже ce давањем команди овлашћења да учествује у доношеньу одлука о крив, гоњењу и у свим фазама судског поступка: командант je иадлежан да образу je суд и доноси од луку о покретању крив, поступка; да потврђује пресуду суда; да наређује извршење казни а понегде и да одлучује о улагању правних лекова. У време мира преовлађује заштита индивидуалних слобода и права појединаца, а за време рата општи интерес' и обезбеђење народне одбране. Измене до којих се долази у организации: и надлежности вој. судова за време рата разумљиве су. Кад се земља ж армија налази у борби са непријатељем, свако друштвеноопасно дело које их слаби мора бити брзо и бескомопромисно отклоњено. Свако вој. правосуђе које би за време рата било спорно, које не би посматрало кривда кроз призму ратних операција и ситуацији у земльи, било би неефикасно и не би могло пружити стварну заштиту армије. Стога je нормално да се ратна организација и надлежцоет вој. правосуђа код готово свих армија. битно разликује од надлежности и организације тога правосуђа у миру. Даљи разлог за проширегье надлежности вој. судова у рату je у томе што класни характер, који сваки суд има као инструменат владајућекласе, долази појачано до-изражаја код вој. судова. Класа одн. друштвена. трупа на власти далеко непосредније може утицати на кадровски састав вој. судова и преко њих усмеравати политику крив, гоњења и обезбедити класне интересе него што je то случај код редовних судова. Иако je класни характер вој. судова и у миру изразитији него код редовних судова, по правилу тек у рату настаје потреба за наглашено класним судом. Стога вој. судови земаља без разлике, у рату (као и у случају унутрашњих немира, и у другим ванредним ситуацијама) знатно проширује своју надлежност. Они поста ју надлежни не само за сва крив, дела вој. лица, већ по правилу и за суђење оних цивилних лица која изврше крив. дела угрожвања народне одбране односно армије. И оне земље које у време мира не познају вој. правосуђе уводе га у рату. По правилу основни разлог зато ни je организациони, није лакше и брже функционисање правосуђа (који разлози несумњиво постоје) већ изразитији класни карактер вој. судова. Законодавство неких држава у тој мери поједностављује одредбе о организации и образовању вој. судова у рату и поступай који се пред хьима примењује и појачава утицај команде на рад и одлуке тих судова да они добијају карактер ванредних ратних судова. По правилу такви ванредни ратни судови се формирају у нарочитим ситуацијама и поступају по нарочито скраћеном поступку. Ови специјални вој. судови (Француска), одн. ванредни вој. судови (Швајцарска), одн. ратни вој. судови (В. Брита-