Анали Правног факултета у Београду

360

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

нија) установљавају се и функцинишу и уз редовне вој. одн. редовне ратне судове. Већа вој. судова која на окупираној територији суде припадшщима становништва окупиране територије за крив, дела извршена против окупационих јединица и окупационе управе називају се у неким законодавствима (САД) ратйи судови одн. комисије. Један од разлога за обавезно постојање вој. судова у рату je и тај што су готово све државе (4) везане Женев, конвенцијама за заштиту жртава рата од 12 августа 1949. Чл. 84 Ш Женевске конвенције и чл. 66 IV Женевске конвенције прописују да су војни судови надлежни за суђење ратним заробљеницима и становницима окупиране територије. То значи да у рату само вој. судови могу поменутим лицима судити, што такође указује на потребу за њиховим формирањем. Из свега изложеног може се закључити да су вој. судови у свои историжском развоју прешли пут од сталешких и командаытских судова до специјализованих судова за одређена крив. дела. Наравно, у организацији и надлежности тих судова у појединим државама долазе и даыас до изражаја привилеговани сталешки или наглашенији класыи карактер или улога команде. То долази нарочито до изражаја у одређеним, иако ограничении .ингеренцијама команданта у крив, поступку, у прописивању надлежности вој. судова за сва крив, дела вој. лица, у стварању великог броја неправих вој. крив, дела, а самим тим проширивање надлежности вој. судова, итд. Потреба за вој. судовима као специјализованим постоји и данас с обзиррм на карактер и специфичности вој. крив, дела, шихову разлику од ошптих крив, дела и недостатак чврстих показатеља за одређивање границе између дисциплинских кривица и вој. крив. дела. С обзиром на карактер вој. крив, дела, вој. суд je најкомпетентнији, ако не и једино компетентан, да квалитетно расправља кривице ивршиоца вој. крив. дела. Међутим, вој. судови као специјализовани у овако чистом виду у пракси не постоје. НЬихова надлежност je по правилу увек шира из врло различитих разлога (законодавне и криминалне политике, обезбеђења утицаја команде, привилегисања вој. лица, обезбеђења јачег класног утицаја у органима репресије и сл.). Извесно проширење надлежности вој. судова може се принципијелно правдати у оним законодавним системима у којима између вој. и ошптих крив, судова не постоји битна разлика у организации, саставу већа и крив, поступку. У време рата мења се надлежност и карактер вој. судова: улога команде у крив, поступку пред вој. судовима јача, мења се организација вој. судова, проширује се гьихова надлежност, њихов класни карактер постаје много наглашенији. Они постају важно средство репресије свих крив, дела која угрожавају безбедност земље, народну одбрану и оружане снаге. И данас вој. суд има своје пуно оправдање: у миру као специјализовани суд за суђење вој. крив, дела вој. лица и крив, дела против народне одбране; у време рата као изразито класни репресивни суд. И само .друштво je заинтересовано за такве судове jep оно жели јаку и монолитну

(4) До 1. јануара 1963. 84 државе je ратификовало Женевске конвендије за заллтиту жртава рата из 1949.