Анали Правног факултета у Београду

362

АНАЛИ Ш Ј АВНОГ ФАКУЛТЕТА

de guerre, outre les raisons justifiant son existence en'temps de paix, et qui deviennent en temps de guerre encore beaucoup plus prononcées, le tribunal militaire a sa raison d’être en tant que tribunal professionnel répressif. La société elle-même prend intérêt aux tribunaux militaires, vu qu’elle veut une force armée forte et monolithe, capable de remplir le devoir qu’elle lui avait assigné. Les rapports spécifiques existant à l’intérieur de l’armée même sont protégés du point de vue pénal et juridique dans l’intérêt de la société tout entière; comme ce devoir peut être le mieux réalisé par un organe spécialisé —, le tribunal militaire, la société forme un organe pareil.

ПОЛОЖАЈ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ У УСТАВНОМ СИСТЕМУ ЈУГОСЛАВИЈЕ

1. ■ —: Настанак Аутономне Косовско-мвтохијске Области (АКМО) Темељи-за настанак Аутономне ј единице Косово и Метохија (КиМ) ударени су на I заседавьу Обласног народноослободилачког одбора, коде je одржано 31. децембра 1943 и 1 и 2 јануара 1944, на неослобођеној територији, убрзо после II Заседања АВНОЈ-а и на линији шегових одлука. То јасно говори да je и ова аутономна јединица настала у процесу народноослободилачког рата и социјалистИчке револуције када се решавало национално питање, када су тражени облици и решен>а за такво уређење југословенске државе као и извесна решења за она подручја на којима у знатном броју живе националне мањине, ко ja могу да обезбеде разрешена националыих противречности и правилно решаваае националног питања, под паролом братства и ј единства у заједничкој борби против окупатора, а за равноправност свих грађана који живе на територији Југосливије. Тада je и настала АКМО. Али, трагове, заметке аутономности К. иМ. треба тражити још у условима илегалног рада КПЈ, када je 1937 у Пећи формиран Обласни комитет КПЈ за К. и М. посебно политично руководство, које je на овом заосталом подручју са много специфичности требало да јача утицај КПЈ у масама и подстиче их и води у борбу против буржоаских експлоататора и остатака феудалних односа који су се местимично одржали. Посебно у ратним условима, када je доласком окупатора створена изузетно тешка ситуација, Обласни комитет КПЈ и касније Главни штаб НОВ и ПО Југославије за К. и М., иако претежно без веза са ЦК КПЈ и Врховним штабом НОВ и ПО Југославије и одговарајућим руководствима Србије, и без обзира на то што je окупатор поделио К. иМ. и успоставио своје границе одиграли су значајну улогу најпре у окупљању и привођењу маса на позиције народноослободилачке борбе, а затим и на организовању оружане борбе против окупатора и домаћих издајника. У условима рата још су више дошле до изражаја специфичности и компликованост политичких односа у овом крају. На иницијативу Обласног комитета КПЈ и Главног штаба НОВ за К. и М. дошло je до I заседања