Анали Правног факултета у Београду

ПОЛОЖАЈ АП КИМУ уставном СИСТЕМУ ЈУГОСЛАВИЈЕ

363

Обласног народноослободилачког одбора, када су удэрени основи за положај К. и М., као аутономне области, у Југосливји. И коначно 3 септембра 1945 Законом Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије установлена je АКМО „на основу жеље коју je становништво изразило резолуцијом своје Обласне скупштине од 10 јула 1945 и на основу резолуције Привремене народне скупштине Демократске Федеративне Југославије од 10 јула 1945“, Због специфичних услова који су постојали на К. и М., а на основу изражене воље народа, у непосредно послератним условима, Антифашистичка скушптина Србије донела je Закон о успостављању АКМО, на поДРУЧЈУ HP Србије. Као што сам већ напоменуо основи аутономног положаја К и М. су настали још у ратним условима, а ово je био први правки акт који je санкционисао постојање АКМО. Али, тек. доношешем првог Устава ФНРЈ од 31 јануара 1946 и првог Устава Србије од 17 јануара 1947 положај аутономних јединица je правно фиксиран и одређен, а посебно и положај АКМО. Томе je допринео и први Статут АКМО донет 23 маја 1948 (а ступио на снагу 30 октобра 1948 када га je потврдила Народна скушптина HP Србије). Наше аутономне јединице су посебан тип аутономије које су настале 1945, a изграђиване развојем друштвено-политичког система у Југославији. Први уставни акти, у третирању положаја аутономних јединица, доста су непотпуни и „сама концепција аутономије није нашла свој потпуни уставноправни израз“ (1) И правка теорија ce je мало бавила проучавањем аутономних јединица. У уставном третману аутономних јединица више се постигло доношеньем Сав. устав, закона од 13 јануара 1953 и Уставног закона HP Србије од 5 фебруара 1953. Пракса развоја аутономних ј единица, друштвено-политичке промене у Југославији и општи развитах теорије о социјалистичкој демократији допринели су да се у овим уставним актима ' „питање характера статуса, организације и односа аутономних јединица према републици реши са више теоретске чистоће и чврстине и са већим богатством правних идеја, инструмената у новој фази уставног развитка Југославије“ (2). На основу ових уставних аката био je донет 20 фебруара 1953, бољи и правно прецизнији Статут АКМО. Но, и поред тога уставноправни статус аутономних ј единица ни je био довољно фиксиран, што се показало и у току припрема за доношење нових уставних аката. Аутономне јединице у Југославији створене су само тамо где су то захтевали објективни услови, да би допринеле потпунијем решававьу националног питања на овим национално-шароликим територијама и да би допринеле и разрешавакьу осталих противуречности. Само на подручју HP Србије установљене су две аутономне јединице АП Војводина и АКМО. 2. Фактору. који су утицали на настанак АКМО Настанак АКМО диктирали су ови фактори, ове особености краја:

(1) Ј. 'Борђевић: Уставно право и политички систем Југославије, Београд. 1961, с. 678. (2) Ј. Ћорђеиић : н. д., стр. 679.