Анали Правног факултета у Београду

364

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

а) Нациопални састав национална шароликост становништва. —На овом подручју поред Срба и Црногораца живе и припадници шиптарске народности, као и припадници турске народности. Феудални и буржоаски режими у време „мирног“ развитка, а посебно у ратним ситуацијама заоштравали су националне противречности и подстицали неравноправност једних односно других. Зато je нацонална нетрпељивост била тешко наслеђе прошлости. То je отежавало и продирагье правилних ставова и политике КПЈ по националном питању у предратним и посебно у ратним условима. И зато je ова аутономна облает била погодан политички облик за успешније решавање националног питања на овом подручју Југославије, одн. за успешније разрешавање националних противуречности. б) Економске особености. То je неразвијеност производних снага ко je су се до ослобођења сводиле на примитивну пољопривредну производгьу и неколико рударских објеката, са врло малим бројем радника. То je условљавало врло низак животни стандард становништва и општу заосталост. в) Културне особености нису тако видјвиво изражене. Реч je више о ниском културном нивоу становништва, а што произилази из опште заосталости, а у крајњој линији из неразвијености производних снага. г) Историјски разлози су новијег датума. Не само да некад у прошлости овај крај није имао аутономију већ није припадао ни истим административно-територијалним јединицама јер je увек распрачаван. Тако je пре рата био подељен између три бановине (вардарска, моравска и зетска), а у току окупације између квислиншких држава: Бугарске, Велике Албаније и Недићеве Србије. Прве знаке аутономности треба назирати тек 1937 када je у илегалним условима рада КП Југославије био образован Обласни комитет КПЈ за К. и М. политично руководство, које je y cneцифичним условима краја где су противуречности капиталистичког друштва биле јако заоштрене имао задатак да остварује линију КПЈ. Како у предратним, тако и у ратним условима, а нарочито због недостатка веза за ЦК КПЈ и Врховним штабом НОП и ПО Југославије Обласни комитет КПЈ je на овом подручју, успео да сагледа основне проблеме и задатке на овом многонационалном подручју и да прошири утицај на масе. Стварањем Обласног народнослободилачког одбора, још у току рата створене су основе на којима je настала АКМО. д) Деловање свесног фактора. КП Југославије организатор народноослободилачке борбе и авангардна снага у социјалистичкој револуцији југословенских народа руководила се марксистичком идеологијом и стваралачки je примешивала на пракси. Она je водила доследно интериационалистичку политику у решавашу националног питања и у изградтьи нове Југославије, као савезне државе, а у том склопу одређен je био и аутономни положај КМО. То су основни објективни и субјективни фактори који су одредили аутономни положај ове области, и утицали на н>ен настанак. 3. Правки положа ј Аутономне Кссовско-метохијске Области у досадашњем уставном систему Југославије. Иако су аутономне јединице део