Анали Правног факултета у Београду

ПОЛОЖАЈ АП К и М У УСТАВНОМ СИСТЕМУ ЈУГОСЛАВИЈЕ

367

-туре. Ови савети су по саставу и функцији исти као и савети народног •одбора среза; 5) Принцип законитости по коме се власт врши на основу и.у складу са законима; 6) Принцип деетатизације по коме се неке раније функције аутономије пренете на самосталне организације и установе засноване на начелима радничког и друштвеног самоуправљања. На основу ових начела највиши орган власти у АКМО je био Народим одбор АКМО дводомо претставничко тело, које су бирали rjbaђани непосредно тајним гласањем и произвођачи у посебним изборним јединицама. Принцип скупштинске владавине у АКМО обезбеђиван .je;.; не само уставном поставком да je представничко тело највиши орган власти већ и утврђивањем у Уставу садржине његове надлежности уопште, одн. његове "гзв. искључиве надлежности. Уставни закон je овако утврђивао садржину надлежности преставничких тела аутономне јединице и она. се могла свести на следеће трупе послова: нормативно-правне, планско-буцетске, политичко-друштвене, политичко-изборна права, оснивачка права, политичко-усмеравајућа права према народним одборима и на заштиту аутономних права. У погледу других права, састава преставничког тела, трајања мандата и начина рада преставничких тела аутономних јединица важила су иста начела као и за Савезыу и републичку скупштину. Извршно-политичке функције, у оквиру аутономних права, као. и престављање аутономне јединице, биле су поверене извршном већу. Изврпшо веће je уствари било извршни орган Народног одбора АКМО. Положај извршног већа према преставничком телу и према управи за г сниван je на истим начелима као и иоложај осталих извршних већа у нашем друштвеном систему. Према Уставном закону међусобни односи органа власти републике и аутономије заснивани су на следећим принципима: 1) Републички органи власти имају према органима власти аутономне јединице, само она права која су утврђена Уставом и законима и која се своде утлавном на надзор над законитошћу аката; 2) Обласни органи власти дужни су да остварују прописе и мере републичких органа власти уколико ти акти и мере не задиру у аутономна права; Обласни органи власти, у случају повреде аутономних права, имају правна средства за заштиту тих права. Односи републичке државне управе према органима власти аутономне јединице нарочито према обласној управи били су регулисани Уставним законом Србије, Завез, законом о државној управи и републичким законима о органима управе и саветима од 1956. Но, може се слободно рећи да ови прописи који су регулисали односе између органа власти и управе народне републике и аутономне јединице нису били довољни. Осим тога у току последњих година известан посебан третман и регулисање неких питагьа на подручјима аутономних јединица налазило je места