Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

368

у савезним законима, те je на неки начин и то подстицало извесне негативне појаве у односима између појединих републичких и аутономних органа (на пример: Закон о железницама, поштама и друго) до којих je долазило нарочито у пракси због непотпуности прописа и због прешироких захвата савезног законодавства. Но, све те тенденције и појаве иако су дошле до изражаја у току последње 2—3 године, a чије корене треба тражити у нагомилавању и других негативних појава у нашој друштвеној пракси, у односима, ипак нису представљале неку битну и трајну опасност, и већ су од прошле године у осетном опаданьу. Посебна карактеристика АКМО je и у томе што су од 31 децембра 1959 укинути срезови на њеном подручју и што су среске надлежности преузели обласни органи власти и управе и без застоја их обнављали. Са развојем нашег друштвеног и уставыог система развијале су се и постојеће аутономне јединице. Друштвено-политички услови нису истицали потребу образованна нових аутономних јединица на неким другим подручјима. У читавом свои развоју АКМО мења, у извесној мери, свој ранији облик и од правке надградње одређених национално-политичких односа постаје све више облик самоуправљања радних људи Иако je то перспектива вьеног развитка, она и даље остаје врло погодан облик за развој национално-политичких односа и сасвим je извесно да he то обележје носити и убудуће, у току даљег развитка нашег социјалистичког друштва. Читава пракса послератног развоја АКМО, а нарочито у току последних година, показала je оправданост установлена и постојана ове аутономије. На пракси се показало да je АКМО погодан политички облик за разрешаване и превазилажене противречности које проистичу из националне структуре становништва, заосталости и других особености и за даље јачане братства и јединства народа и народности који живе на њеном подручју. 4. Положа ј аутономне покрајине Косова и Метохије у новом уставном систему Југославије. Уставне промене у нашој земљи настапе су као резултат динамичног друштвено-економског развитка и стечених искустава у вишегодишној пракси. У томе светлу треба посматрати и нови Статут нови основни акт АП К. и М. Због недовољне нормираности положаја аутономних јединица у ранијем уставном систему, као и због неких негативних појава у односима органа републике и аутономних јединица у припремама за доношене нових устава, прилично места су заузеле расправе и дискусије о положају аутономија. Али још у току уставних припрема реално je сагледан положај аутономних ј единица на овом степену друштвено-политичког развитка Србије и Југославије. Према новом уставном систему положај Косовско-метохијске аутономне ј единице у политичком систему Југославије оста je исти као и досада са том разликом што су прецизније фиксиране њене функције. У томе погледу треба истаћи: а) Устав СФРЈ о аутономним јединицама. Савезни Устав утврђује најосновније принципе о аутономним јединицама у чл. 111 и 112. Полазешг