Анали Правног факултета у Београду

ПОЛОЖАТ АП Киму уставном систему туго славите

369

од начела да свака република самостално утврђује своју организацију, Савезни Устав предвиђа да републике оснивају и укидају аутономне покрајине и да те одлуке ступају на снагу када их потврди Устав ЈугославијеУ Савезном уставу истину се фактори који су утицали и могу утицати на образована аутономних покрајина, а то су посебан националист састав, друге особености и воља становништва одређеног подручја. Он санкционише постојање садашњих аутономних јединица у СР Србији Војводине и Косова и Метохије. Осим тога најопштије одређује положај аутономних покрајина у политичном систему као „друштвено-политичких; јединица у саставу. републике“, у ствари на одређеној територији републике, а препушта да се аутономна права и дужности и основна начела о организацией аутономних покрајина утврђују Уставом републике. б) Устав СР Србије о аутономним јединицама. Ова општа начела из Савезног устава и досадашња пракса у разводу аутономних ј единица послужили су као полазна основа за регулисанье положа] а и улоге аутономних покрајина у Уставу СР Србије. Према томе један од задатака Устава СР Србије je регулисање положаја и организације аутономних јединица. Положа] аутономних јединица у Уставу СР Србије одређен je на исти начин као и досадашњим уставным прописима уз извесно прецизније фиксирање њихових функција и одређеније регулисање односа између републичких органа и аутономних ј единица. Значи, положај АКМО остаје исти као и досада, са том раз ликом што се третман и организација АКМО изједначује са АП Војводином. АКМО променила je назив и од сада се зове Аутономна покрајина Косово и Метохија, има Скушптину као предстазнички орган Покрајине, бира пет посланика у републичку делегацију за Behe народа Савезне скупштине, и у Приштини ће бити основано Одељење Врховног суда Србије, које за подручје Покрајине треба да врши све правосудие послове из надлежности Врх. суда Србије. Нови Устав СР Србије ближе уређује проблеме који проистичу из посебних права националних мањина и досадашње праксе развоја међунационалних односа на подручју Републике. На тој линији у Савезном и у Републичком Уставу заменен je термин „национална мањина“ са термином „народност“. То треба да отклони неправилна схватања ко ja могу потицати из самог термина „национална машина“ и „припадник националне машине“, а у правцу све равноправнијег поступаша и односа међу националностима. Према досадашњим и новим одредбама Савезног устава, припадници националних машина имају равноправан положај са свим осталим грађанима наше земље, што je у складу са нашом националном политиком провереном на пракси. Устав СР Србије, разрађујући начела Савезног Устава о положају националних машина народности, прокламује истоветан положај, слободу, права и дужности припадника народности са осталим грађанима,, гарантујући и посебно њихова права у погледу употребе свог матерњег језика и изражавања и развијања националне културе. Он полази од до-