Анали Правног факултета у Београду

100

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Међутим, исто je тако логично да би пошта морала накнадити штету ако се по правилима о одговорности за другог докаже да je штету проузроковао службеник поште. Према томе, није битно нити сме бити одлучујуће што пошта неће одговорност за последице већ само за пошиљке jep je наш Савезни Устав изричито прописао у чију надлежност спада доношење имовинскоправних прописа. По себи се разуме да ПТТ предузећа могу преко одговорних фактора утицати на доношење нормативних прописа од надлежних органа који ће заштићујући права ПТТ предузећа најбоље штитити и интерес друштвене заједнице и свих њених чланова. 8. По Уставу СФРЈ (чл. 161, т. 1) облигациони и други основни имовинскоправни односи спадају у законодавну надлежност федерације па би и то био разлог да се и у односима поште и корисника поштанских услуга имају примењивати општа начела о одговорности која проистичу из Устава и осталих савезних прописа који регулишу одговорност за штету у нашем праву а не стара правка правила ко ja су у супротности са основним начелимй нашег савременог права. С друге стране, не сме се допустити да поједине радне организације својим посебним интерним упутствима регулишу питања имовинскоправних односа у друштву. Таква пракса би допустила да се створе различита правка правила о одговорности за штету која би рушила јединство нашег законодавства о имовинскоправним односима. Ако у новим друштвеним односима и по нашем позитивном праву све друштвене политичке заједнице и радне организације под одређеним условима одговарају за штету, у нашем праву не би смела остати догма о потреби посебне одговорности пошта за књижене поштанске пошшьке као и о неодговорности поште за обичне пошшьке. Примени општих правила о одговорности за штету коју проузрокују радници и службеници друштвенополитичких заједница и организација, најбољи je пут за обезбеђење начела законитости и спречавања развоја бирократије.

Д. Ђ. Денковић

НОРМА И ДРУШТВЕНА СТВАРНОСТ

Маргиналије уз расправу проф. dp. Андрије Гамса Недавно je у Гледиштима објављена расправа проф. др. Андрије Гамса под насловом Норма и друштвена стварност која je вероватно изазвала шире интересовање читалаца и која, по мом мтшиъеньу, сасвим одговара новим интенцијама овог чаеописа да буде гласило јавне друштвене критике и теорије. Поздрављајући са задовољством ове интенције и појаву овог доприноса проф. Гамса истовремено желим да ce укључим y дискусију о покренутим шггањима. Пошто се та расправа састоји из два дела (први у бр. 9 —10Д963, с. 14—25, а други у бр. 1/1964, с. 77 —92) указиваћу скраћено на одговарајућа места када то буде неопходно за моја разматрања. I. Начин разматрања односа норме и друштвене стварности . Насловом определена тема може да добије разне садржине током обраде јер je заиста Неодређена, исувише уопштена и очигледно таква да једва даје