Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

101

индикацију о предмету на који се односи. Такве теме пружају извесне предности утолико што омогућују велику слободу избора стварног предмета обраде, али исто, тако оне стварају велике тешкоће када се жели одредити место датог предмета у тако широком контексту и у крајњој анализи показати оправданост формулисања теме. Ако се при том успешно савладају гешкоће, ипак се добија довољно сређено излагање и јасна потврда непосредне везаности за тему. 1. Приступ предмету и резултати анализе. ■ —- Имајући у виду то да се поставлена тема може разматрати на разне начине, проф. Гаме je преузео задатак да се позабави само њеним правно-социолошким аспектом. Треба, међутим, истаћи да он не посматра једну одређену норЛу и друштвену стварност која je за н>у релевантна него сам феномен норме као специфичног дела друштвене стварности уопште, свуда и увек где и када се јавља у историјској пракси и животу друштвених заједница. Управо зато његова намера да ограничи анализу на поменути аспект морала je остати неостварена jep су такав приступ и постављање проблема по природи ствари водили на подручје филбзофије, социологије, економије, политикологије, антропологије, теорије државе и права, итд., иако, наравно, нису могли да ce подједнако испоље и аналитички оквири и методи свих ових научних области или дисциплина. Карактеристично je и донекле изненађујуће да проф. Гаме овде показује више сваког другог него специфично правног посматрања ко je се увек од њега као еминентног цивилисте може и треба очекивати. То je само доказ да захват одређеног предмета од стране одличних познавалаца неке гране позитивног права намеће им у датой случају и улогу филозофа, социолога, политиколога, итд. А када je већ тако, то значи, поред осгалог, да су спремни да прихвате и „ризик“ разговора са специјалистима за друга научна подручја и евентуално појаву њихових критичких и полемичких оеврта. Међутим, морам одмах рећи да тај у основи формалан момент није био најважнији кад сам одлучио да се оеврнем на ову расправу. Битна je, у ствари, моја убеђеност да je она доиста значајна. Она не оставља читаоца равнодушним пре свега зато што се први пут у нашој литератури покрећу неки научни проблеми на један нов и знатно оригиналан и свакако интересантан начин. А познато je да наука има највеће користи управо од таквих студија. Признајући такве заслуге проф. Гамсу, сматрам потребним да изнесем своје оплате утиске о његовом начину анализе и постигнутим резултатима. Следствено постављеном циљу и ширини дијапазона расправе проистекла су уопштавања која добијају характер личне филозофије, синтезе и полазне тачке у научном проучавању и емпириском сазнавању појединих феномена и целокупног друштвеног живота. Као таква она je несумњиво и резултат темељнијих преокупација и пролог за даља истраживања. Управо због тога она представља и једно дубинско понирање у многе проблеме али тако да се не губи нит руководив идеје. И поред тога што се на релативно малом простору нашао велики број проблема