Анали Правног факултета у Београду

104

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

настала неокантовска социологија а нарочито правка наука (најизразитије представљена у ученьу Ханса Келзена). Постојње специфичних објективних законитости које се испољавају и модификују под дејством финалитета, показују извесне сличност друидгва са природом. Свеет je заиста предуслов постављање циљева али она je детерминисана објективним чиниоцима, а финалитет исто тако. Зато се сви друштвени феномени и не могу посматрати упрошћено као израз финалитета. Може се рећи да je свет природе тамо где-нема никаквог присуства свести, али се не може рећи да je свет друштвеног само тамо где постоји финалитет. Свеет се укључује у друштвену стварност, представља њен елемент (иако битан и специфичан) и само заједно са осталим да je оно што се релативно одваја од природе. При том, ти „остали“ елементи нису саставни део природе. Зато je од највећег значаја утврђивање суштине друштвених феномена, онога што им je заједничко без обзира какав имају вид постојања. То није свест као таква него гьено спајање са низом других елемената друштвеног живота. То je, такорећи, амалгам субјективног и објективног који je присутан и специфично успостављен у свему што има својства друштвености. Оно што представља супстрат сваког друштвеног феномена јесте друштвени однос, тј. једна специфична веза међу појединцима и групама пахваљујући којој понашање или ситуација једних изазива извесне реперкусије на понашање и ситуацију других и то непосредним или посредним дејством свести. Таквог односа нема у природи, па ни у животињском царству. Овакво схватање јасно je истакао Маркс када je тврдио да je друштво целокупност друштвених односа, да je човек својеврсна целина друштвених односа, да je одређена роба извесни скуп друштвених односа, итд., Све што je подобно да изазове успостав.тьагье друштвених односа, што их „посредује“ и на чему се они одржавају добија елементе друштвености и постаје део специфичне реалности у целини или делимично. Међутим, проф. Гаме налази да се суштина друштвеног састоји као што ћу мало касније показати не само у свесном и финалитету уошпте него у нормативном које није ништа друго до само један облик постојања друштвене свести. 2. Улога нагона у друштвеном животу. Сваком ко je иоле упућен у ове ствари вероватно je пало у очи да проф. Гаме придаје изузетно велики значај нагонима када настоји да открије корене друштвеног живота а нарочито норми као његовог највишег и правог израза. То утолико пре што je ово, колико знам, први покушај код нас да се осветле и ти моменти. Подсетивши на Дарвинова открића и нагласивши корисност доприноса цсихолога Фројда и Адлера, он утврђује следеће: основне животне функције не само животшьа него и људи су нагон за самоодржавагьем који je усмерен на подмиреше материјалних потреба и обезбеђеше физичке егзистенције у средини у којој се налазе и нагон за одржавањем врсте који je усмерен на задовољење извесне биолошко-физиолошке потребе и стварање потомства; но, ови нагони се не могу непосредно него само посредно про-