Анали Правног факултета у Београду

106

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

објашњавају нагонима. Не, „деривациона основа“ таквих друштвених феиомена, и свих оста лих налази cg у неким другим и то увек друштвеним феноменима. А друштво и човек као делови природе уклопл>ени су у њу лреко сопствених природних елемената или страна. Тако се друштвено повезује са природним. Најзад, нетачно je да се нагони проживљавају само преко норми и у њиховим оквирима, посредно и ако их оне дозвољавају. Баш напротив, -нагони као такви избијају и делују врло често насупрот постојећих норми, против захтева који су у нормама изражени. Иако су код највећег броја људи друштвено каналисани, нагони не могу бити спречени и онемогућени чак и кад су дијаметрално супротни нормама. Норме ни теориски ни практично не могу онемогућити непожељно испољавање нагона. Дакле, не видим зашто би само наизглед убедљиву конструкдију проф. Тамса претпоставили познатој и широко образ ложеној и тачној поставци марксизма о раду и друштвеној делатности уопште којом се објашњава прави смисао и сам характер друштвеног живота. Ту се сажето истину објективни и субјективни моменти тога живота и крајња основа најважнијих друштвено ј феномена. 3. Неоснованост идентификовања друштва и феномена норми. ■ —• На доста места изричито a још више кроз цело излагање провлачи се мисао проф. Гамса и да су „друштво“ и „норма“ идентични појмови или да je сам супстрат друштвеног сведен на нормативно. Тако он каже: „Оно што даје специфичну характеристику појму друштва, то je управо норма“ (I, с. 14); за разлику од природе где владају природни закони „[...] у људским друштвима норма“ (I, с. 15); „људско друштво, дакле, разликује се од животињског [... ] управо по томе што представља свет норми, моралних правила“ (I, с. 17); такође он узима као блиске или синонимне изразе „у нормативном поретку, у друштву“ (I, с. 21), „посредством друштва [... јпросредством нормативног поретка“ (I, 22); на почетку другог дела расправе указује „ако je нормативно и друштвено синоним“ (11, с. 77), „[...] најдубљи смисао друштвенога, нормативнога“ (11, с. 78, у примедби); али, исто тако он идентификује категорије норме и субјективног бића друштва или пак, идеологије „Ако je норма субјективно биће друштва [...]“ (11, с. 77). „Ако норму и нормативно у друштву •схватимо у најширем смислу као идеологију [... ] „(П, с. 78), а у закључку примећује „[...] субјективно биће, свесна нормативна компонента све ce више шири, постепено надвладава објективно биће“ (11, с. 91). Није потребно доказивати да су овде допуштене неодређености и недоследности у схватању феномена норме, а затим и непотребно и неосновано идентификовање различитих социолошких категорија. Из таквих ставова произлази закључак да сем различитих врста норми и нема стварно друштвеног, да се то друштвено налази само у нормативности. Следствено томе, излази као да и нема обшьа различитих друштвених елемената, да се социологи) а и све друштвене науке баве испитивањем само норми а не и неких других феномена, итд. Међутим, јасно je да су норме само