Анали Правног факултета у Београду

110

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

зивање и мултипликовање понашања и односа, њихово трајање и прозвонено одређених последица. Процеси су непосредан показатељ друштвене динамике и друштвеног живота у коме и норме, поред других фактора, суделују као неопходан и ефикасан регулатор. Процеси који се могу рационализовати, тј. бар у одређеној мери ставити под контролу свести, постају подручје нормирања а то значи и регулисања и усмеравагьа. Све ово важи и за правке норме. Оне су нужне и незамешьиве уколико се врше одређени процеси, а то су они који су битни за дато друштво. Развијено, глобално друштво мора користити правые норме за регулисање својих економских, политичких културних и разних социјалних процеса. Те норме су у крајњој линији одраз могућег и мера потребног регулисаньа, усмеравања и организована бројних друштвених процеса. 4. Функцией друштвених норми. Сходно сзоме характеру, месту и структуры друштвене норме врше одговарајућу функцију, тј. имају одређену улогу и производе одређене ефекте у друштвеном животу. Мако проф. Гаме изричито не говори о њиховој функцији а нарочито се не изјаппьава у погледу питана да ли сае врсте друштвених норми имају исту или различиту функцију, ипак из извесних напомена проистиче закључак о сложености улоге ових феномена. Проф. Гаме основано тврди да норме одређују друштвене циљеве (I, с. 16), али није тачно да су сви цшьеви нормами одређени јер појединци и трупе могу постављати своје циљеве мимо, и чак против постојећих норми; тачно je да норме одређују меру слободе у друштвеној делатности човека, па чак да постављају границе и утврђују форме изживљавања нагона, тј. да врше њихово „потискивање“ (I, с. 20); песумњиво je да норме пружају заштиту слабијим (I, с. 24), али не треба заборављати да су исто тако и израз надмоћности Једних над другим: неоспорно je да оне служе за конзервирање извесних стана и односа (I,с. 25),. али се не може негирати да су подобие да ефикасно мењају стања и односе; извесно je да оне помажу „социјалној оријентацији“ човека (11, с. 92), алн ко може порећи чињеницу да оне изазивају и антисоцијалне поступке нуди уколико се сукобљавају са ниховим личним мерилима вредности итд. Оно што бих нарочито подвукао јесте околност да друштвене норме представљају свесни одраз тенденције одржавања јединствености и целовитостгс заједница у којим се стварају, интегрирање појединаца у колектив, стварање унутрашњег реда и дисциплине припадника, неопходности да се адекватним средствима спрече и отклоне штетне последице антисоцијалног понашања. Норме су један од фактора конституисања дате заједнице. Такве су нарочито правне норме. ЕЬихова фукционална страна показује сложени сплет дејства, вршења улоге и произвођења резултата без којих: дато глобално друштво не би могло опстати. Помоћу њих се врши до извесне границе усмеравање друштвеног кретакьа и постиже заједно с другим факторима неопходна мера организованости на најважнијим подручјима. друштвеног живота. IV. Неки показателей противречности између правног нормирања. и друштвене стварности у социјалистичким земљама. Ослањајући се на