Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУ СИЈА

111

познате марксистичке поставке о вези између основе и наднрадгье друштва, објективне стварности и друштвене свести, реалног живота и идеологије и и сл. проф. Гаме настоји да покаже „раскорак“ измећу идеологи] è и стварности и кеке облике друштвених деформација углавном у СССР и нашој земљи и при том износи низ тачних запажања и снажно подвлачи неке заиста значајне моменте и проблеме ньиховог развоја. Али, мени се чини да он истовремено врпш и нека историска упоређивања која су прилично упрошћена. Jep, познато je да су све аналогије у посматрању историјских збивања опредељених укупношћу конкретних услова, места и времена најмање погодне за тачне и научно основане оцене. Сем тога,, ту je захваћена социолошко-политиколошка проблематика и скоро сасвим: изостала правнотеориска која у ствари треба да буде у центру пажње правника без обзира да ли су теоретичари или специјалисти за позитивно право. Они су дужни да покажу како се спецификују и рефлектују кроз призму" права и његовог функционисања супротности између идеологије и друштвене стварности. Следствено томе, ja ћу овде скицирати неколико карактеристичних момената. 1. Посебност испољавања противречности између правног нормирања и друштвене стварнобти у социјализму. У досадашњем развоју социјализма испољиле су се многе и различите противречности. Најважније од ших су по карактеру, интензитету и дејству својеврсне и не могу се просто поистовећивати са противречностима ранијих друштвених система или друштвеноекономских формација. Без обзира на конкретне путеве прелаза у социјализму, заједничко je свим земљама: прво, да je тај прелаз повезан са извршењем социјалистичке револуције, „насилног“ а не „мирног“ потискивања са доминатних позиција капиталистичке класе од стране радничке класе р друго, да je тај процес уследио у релативно заосталим земљама; треће, да се у оквиру претходног друштвеног система нису конституисали основни предуслови и елементи социјализма; четврто, да je освајање доминантних позиција од стране нових друштвено-политичких снага наметнуло императиве интецзивних и радикалних преображаја у циљу постизања што вишег нивоа економског развоја и степена културе; пето, да се отвара перспектива успостављања бескласног друштва, лишеног свих ранијих крупних противречности, итд. Ове околности дају печат противречностима које настају измерз' правног нормирања и друпГгвене стварности, тј. постојећег стања, констелације снага и фактора, процеса и односа који сачињавају друштвено биће у датим срединама. Ако се стваранье правних норми појављује као неопходан и најефикаснији начин регулисања правца, темпа и облика друштвеног кретан>а, onda се баш у праву кондезовано изражавају све неусклађености између основных субъективных снага и објективног стања ствари, између могућности за велике подухвате и остварења али и велике промашаје и погрешке, што све зависи од тога какви су односи између идеологије и постојеће стварности. Сем тога, чињеница je да се друштвено кретање у таквим околностима врши, као и увек раније, и сасвим независно од прав-