Анали Правног факултета у Београду

112

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ног нормирања. Али, оно што постаје неопходна претпоставка развоја јесте неоспорни примат правног нормирања и коришћења његоаих специфичних облика и то много упечатљивије изражен него икада раније. Наиме, у' таквим ус ловима оста ли видови нормираша, као што су обичајни, морални, итд., могу имати далеко мању улогу у друштвеним токовима него што je то случај са ранијим друштвима која нису доживљавала такве далекосежне преображаје. У томе и јесу узроци велике улоге баш правног нормираььа. Међутим, оно се повезује, усклађује или сукобљава са осталим облицима нормирања друштвеног живота. Посматран у целини систем правних норми углавном се овако поставља према друштвеној стварности. У почетку он je неизграђен, недовољан и неразвијен па се друштвено кретање врпш дејством снажних и револуцинарних фактора који омогућују стварање новог друштвеног стања, који дају простор за одговарајуће процесе и односе. Нравно нормирање није у могућности да иде напоредо са темпом друштвеног развоја, оно je недовољно и због тога што живот поставља огромне захтеве и због тога што се не може у кратким раздобљима уобличити. Процес конструисања правних норми и доношења правних аката изискује далеко више времена него што je потребно за неке крупне преображаје на разним подручјима друштвеног живота. Услед тога, тек на одреној етапи развоја настаје могућност да се постигне она усклађеност између квантитативно и квалитативно развијеног система правних норми и друштвеног стања каква усклађеност обезбеђује највишу и најбоље постављену улогу правног нормирања. Оно тек тада може постати адекватан одраз стања и потреба. А после тога стваpajy се услови за трајно одржавање постигнуте усклађености. Утолико се социјализам и разликује од ранијих друштвених система што његов систем правних норми не долази нужно у даљем развоју у такву противречност са измењеном друштвеном стварношћу да je за разрешавање насталог сукоба неопходна револуција. Међутим, овај неизбежни и нормалан развојни цикпус прати и низ других противречности. Пре свега ту су оне које се тичу појединих подручја нормирања јер су она различита и на разне начине се њихови развојни циклуси испол>авају. Али, далеко значајније су противречности које су последице политичких деформација које се у већој или мањој мери појављују. А за њих пружају погодно тло поменути услови развоја социјализма у готово свим землаама. 2. Субјективизам у правном нормирању. Правно нормирање није резултат неког механичког и аутоматског детерминизма али није ни производ идеалних и потпуно независних стваралада норми или законодаваца. Зато правке норме могу да мање или више одговарају постојећим условима, друштвеним потребама и могућностима развоја. Пошто су оне само један од инструмената политике и управљања друштвеним пословима, оне морају бити одраз непосредан оријентације, суштинских карактеристика, физиономије и стратешкотактичких метода активнбсти владајућих снага. У раздобљу извођења и довршења социјалистичке револуције, па и касније