Анали Правног факултета у Београду

118

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

јинске односе регулисане индивидуалним уговорима са својим члановима у оквиру задруге. Решењем Врховног суда Југославије (Рев 1326/63) расправљено je недавно у трећем судском степену питање дејства уговора који закључује грађанин као члан станбене задруге у односу на стан, уговором утврђен, када га задруга подигне. Као што конкретан случај показује, у пракси нижестепених судова заузето je становиште да je за стицање својине као права које дејствује erga omnes овде доводьан и сам уговор. Овакво схватање може да има свој ослонац у једној од општих одредаба Закона о станбеним задругама, у чл. 8, ст. 1: „Грађанин као члан станбене задруге стиче на основу уговора са задругом право својине на стану (етажна својина) или на породичној станбеној згради коју je задруга подигла“. До спора je дошло у тренутку усељења у изграђену зграду: у стану који je по уговору задруга градила за тужиоца, свог члана, тужилад je затекао Т. Т. који je стан добио од општине на коришћење. По тужби члана задруге против општине, задруге и Т. Т. окружни суд у првом степену својом пресудом увтрдио je да je тужилац сопственик спорног стана по основу уговора закљученог с туженом задругом и обвезао je општину и задругу да стан предају тужиоцу у својину и посед. Захтев тужбе управљен према туженом Т. Т. суд jè узео као тужбу за исељење Т. Т. па се прогласио стварно ненадлежним и тај захтев уступио je општинском суду. По жалбама свих парничних странака републички врховни суд у другом степену потврдио je пресуду првостепеног суда и жалбе као неосноване одбио. По ревизијама тужене општине и туженог Т. Т. Врх. суд Југославије укинуо je пресуду нижестепених судова у делу којим су општина и задруга обвезане да стан предају у посед тужиоцу као сопственику и ствар je вратио суду првог степена на поновно суђење са ових разлога; „У време закл>учења уговора између тужиоца и тужене задруге о изградњи односног стана био je на снази Закон о станбеним задругама („Сл. лист ФНРЈ“ бр. 16/59 са изменама и допунама објављеним у бр. 48/59). Према прописима овог закона станбена зграда коју изгради станбена задруга у друштвеној je својини (чл. 7) и станбена задруга има право да даје станове на коршпћење у оваквим зградама све док право својине на становима не пренесе на своје чланове (чл. 21 и 22). Грађанин као члан задруге стиче право својине на стану на основну закљученог уговора (чл. 8 и 44). У глави VII о имовинским односима прописано je да се међусобна права и обавезе задруге и члана задруге, у погледу стицагьа права својине на стану односно стицања права располагања станом утврђују уговором о имовинским правима и обавезама (чл. 66) a тај уговор мора бити сачињен у писаном облику и у складу са правилима задруге (чл. 70) и има да садржи, поред осталог, и рок у коме je задруга дужна пренети стан у својину члана задруге (чл. 67 и 72). Сейм тога, законом je прописано да правила станбене задруге имају бити у складу са овим законом (чл. 31)„Према изнетом, по Закону о станбеним задругама уговором о имовинским правима и обавезама о изградњи стана и након изградње члан задруге join mi je постао власник стана. Станбена зграда изграђена од стране станбене задруге у друштвеној je својишг