Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА

119

и станбена задруга има право да да je станове у овим зградама на коришћење све до преноса права својине на чланове задруге. По ■овом' закону станбена задруга je у обавези да пренесе право својине на плана задруге и то у року како je предвиђено уговором о имовинским правима и обавезама. „Тужена задруга je донела своја правила .19 X 1958 пре доношења Закона о станбеним задругама., По чл. 36 правила имовински односи између задруге и њених чланова уређују се овим правилима и уговором између задруге и задругара a тај уговор мора бити писан и у складу са правилима задруге. У овом уговору мора бити назначено да ли и под којим условима задруга стиче право својине или право коришћења на стану односно згради коју подиже задруга а у чл. 43 je предвиђено да су зграде, Сазидане или набављене средствима грађевинских и штедних удела или из сопствених кредита појединих задругара или одређених скупина задругара, својина задругара. Према овим правилима задруге произилазило би да задругари постају власници изграђених станова a пије потребан још посебан пренос. „Међутим из закљученог уговора о имовинским односима између тужиоца и тужене задруге од 12 V 1961 не произилази да тужилац постаје власник односног стана самом изградњом на основу овог уговора jep je у уговору изричито предвиђено да je задруга дужна да пренесе стан у својину тужиоца у року и под условима прописаним правилима задруге и Законом о станбеним задругама., „Према свему напред изложеном произилазило би да тужилац самом изградњом станбене зграде није прстао власник односног стана jep je уговором изричито предвиђено да je задруга дужна да изврши пренос својине на туженог, а што je и у складу са Законом о станбеним задругама. Између тужене задруге и. тужиоца постоји само облигациони однрс по коме je тужена задруга у обавези да на тужиоца пренесе право својине односног стана. Овоме не противречи чињеница да je тужена задруга дана 6 I 1961 на састанку задругара извршила поделу станова, том приликом je тужиоцу додељен баш односни стан jep je овај састанак одржан пре но што je тужилац заюьучио уговор са туженом задругом о имовинским односима. „Према томе тужена задруга je у обавези да пренесе у својину на тужиоца односни стан. Међутим, поставља се питање да ли je у конкретном случају основан тужбени захтев. „У току поступка je утврђено да je цела станбена зграда у којој се налази односни стан изграђена у кооперацији више заинтересованих правних лица с тим да сваки кооперант има да добије одређен број станова. Нижестепени судови нису утврдили да ли je приликом расподеле станова између заинтересованих коопераната туженој задрузи додељен односни стан који je уговором доделила тужиоцу. У првостепеној пресуди je само наведено да je по усменом споразуму коопераната односни стан прво био дат туженој задрузи a касније уместо овог дат je други. Из ове констатације се не види јасно да ли суд сматра утврђеним да je туженој задрузи споразумно додељен спорни стан или неки други. Ово je од значаја jep ако туженој задрузи није додељен спорни стан, у том случају ни тужена задруга не може пренети право својине на тужиоца а самим тим ни тужилац није постао власник истог. Ако je тужеиој задрузи поделом припао спорни стан, у том случае у би тужена задруга могла истим да располаже и била би у обавези да пренесе право својине и на тужиоца. „Из свега изложеног очигледно je да су нижестепене пресуде догнете погрешном применом материјалног права а нису утврђене по-