Анали Правног факултета у Београду

120

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

требне чињенице за доношење правилне и законите одлуке, те су усвајањем ревизије тужених Т. Т. и општине укинуте нижестепене пресуде у делу којим je усвојен тужбени захтев и стзар je враћена првостепеном суду на поновно суђење (члан 375 ЗПП). „Нижестепене пресуде су укинуте и у односу на тужену задругу иако тужена задруга није изјавила ревизију jep се у конкретном случају ради о јединственом супарничарству (чл. 189 ЗПП), пошто се по природи правног односа спор може решити само на једнак начин према свима туженим. Наиме, тужена општина je у кооперацији са туженом задругом и другим зидала станбену зграду у којој се налази односни стан, тужена општина je join пре него што je тужена задруга закључила уговор са тужиоцем о имовинским односима овај стан већ доделила туженом Т. Т. (17 XII 1960), те и тужена општина полаже право да располаже овим станом и тужбени захтев je управо тако поставлен да треба претходно утврдити коме je припао односни стан приликом расподеле станова између заинтересованих коопераната, да ли туженој општини или туженој задрузи.“ И у другом спору који je расправљао Врх. суд Југославије (Рев 3745/63) дошло je до сличне ситуације: када je довршена зграда коју je станбена задруга подигла. за чланове, тужилац као члан задруге није имао где да усели jep je истовремено задруга ликвидирала, зграду je преузео општински фонд за станбену изградгьу и општина je доделила станове другим лицима нд коришћење. У позадини овог спора драстично избија „станбено питагье“; тужилац. je остао без стана jep je станбеној задрузи уступи© своју породичну зграду у којој je становао! и која je срушена да би се подитла станбена зграда задруге. Уговором je предвиђена накнада за зграду у износу од 1,800.000. дин. од чега тужилац задрузи уппаћује 1,300.000. — дин. „на име сопственог учешћа за добијање трособног стана кога му je дужна Задруга да изда у својој својини када буду станови готови. Вредност овога стана одредиће се накладно по завршетку градње када ће се видети стварна цена коштања. Остатак разлике од вредности стана и стварно уплаћеног предујма отплаћиваће у 30 година у ратама које буду доспевале за отплату“. Окружни суд je у првом степену у ствари решио „станбено питание' 1 тужиоца а не правки спор покренут тужбом. Усвојио je захтев тужиоца и пресудом обвезао општински фонд за станбену изградшу да у извршешу уговора који je тужилац у своје време закључио са задругом уступи тужиоцу на коришћење (!) трособан конфоран стан у згради коју je подигла задруга пошто тужилац испуни и све остале услове за стицање станарског праваП). И овде су обе парничне странке изјавиле жалбу на првостепену пресуду. Суштина жалбе тужиоца je у томе да он тражи своје право по основу закљученог уговора са задругом а не станарско право. Тужени фонд опет истине да не може да поступи по пресуди jep су станови у згради већ. дати на коришћење по расподели коју je извршио народни одбор општине и у стану који тужилац тражи налази се станар који je- стекао станарско право.