Анали Правног факултета у Београду

18

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛ х’ЕТА

Међутим, тражећи основе друхптвености у слободној, сврсисходној радној делатности, Маркс није стварао илузију о вечито слободном људском раду. Он je дубље него други схватао да би друштвени човек оствариосвоју људску, друштвену суштину потпуније, да би реализовао што може да буде, да то зависи од типа продукционих односа. Тако je створена чувена типологија, класификација историјских типова друштва. Откривањем корена основних друштвених веза у производној делатности, откривена je метод олошка нит помоћу ко je се могло из ман>е важних и несуштинских веза издвојити сталне и битне везе. Константе које омогућавају научно поузданије класификовање мноштва различитих конкретних друштава у неколико основних историјских типова и откривање њихових специфичних законитости функционисања и развоја. Тако су велике социјалне целине(са истоветним начином производвье и њему адекватним политичким, правким, културним и духовним структурама) диференцирана на: а) друштвоотуђеног рада и личности, класно друштво у његовим појавно различитим облицима егзистенције, у којима доминирају доминација, класни конфликта и приватна својина као њихов структурални извор, и б) бескласно друштво, ослобођеног рада. У теорији отуђења приказује се како y привредној, илузорној (класној) заједници радна делатност, та основна животна манифестација друштвеног човека, није добровољна већ je принудна и не налази се под његовом контролом. Њоме управљају друге друштвене силе отуђене од произвођачаРезултати рада такође им не припадају нити они о њима одлучују. Резултати рада производе чудесна дела али не за њихове произвођаче. Ако произвођачи не уређују и не контролишу властиту делатност и њене производе, ако су они отуђени у акту производње и расподеле. Онда то чини неко други изван и изнад њих. Стварају се друштвене силе које се отуђују од удруженог човека и које господаре његовом активношћу, у првом реду друштвене класе. „Приватно власништво je, дакле, с једне стране нужна последица отуђеног рада, а с друге средство помоћу које се рад отуђуЈе“. „Она je материјални, резимирајући израз отуђеног рада“, колевка експлоатације и класних односа. Тако je развијена специфична теорија класа ко ja je интегрални део научне теорије друштва. Међутим, да би ce изменио положај човека, да би ce учинио достојнијим његове људске егзистенције потребно je изменити, револуционисати постојеће друштво, његову структуру. И настаје други опус у Марксовом делу. Огсште филозофске претпоставке продубљују се минуциозном анализом постојећег економско-политичког система, његовог функционисања и законите трансформације. Стављена je под лупу критичке анализе анатомија буржоаског друштва , његова скривена база. Који су то стварни механизми који рађају експлоатацију, отуђење друштвене силе, класе и ьихове конфликте и корелате: модерне политичке организације и идеологије? Koje су то друштвене силе које друштво тако расцепљено на антагонистичке делове, држе на окупу, и у исти мах делују испод површине у правцу неминовног преображаја његове стрзжтуре?