Анали Правног факултета у Београду

36

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

droit. Dans la deuxième phase il faudrait classer dans les vocabulaires terminologiques toutes les expressions juridiques qui ont été groupés et les rattacher selon la méthode d’orientation. Pour chaque expression on devrait donner une indication pour les autres expressions qui réprésentent leurs synonymes ou leurs variantes. Dans cette circonstance il faudrait procéder de la même manière que I’UNESCO en renvoyant d’une expression à l’autre et en donnant des explications en cas qu’un certain terme technique représente une indication pour deux ou plusieurs notions et quand les synonymes ne peuvent pas être déterminés avec précision. Dans tout ce travail la question se pose, qui n’est pas seulement une question préliminaire mais aussi une question extrêmement importante, de la délimination des activités des travailleurs scientifique de la spécialité déterminée d’une part et des linguistes d’autre part. Les promoteurs de ce travail doivent être les spécialistes de la branche restreinte, quant aux linguistes ils seront les organisateurs, les instructeurs et les contrôleurs qui donnent les indications, mais qui n’ont pas le droit de veto.

ЈЕДИНСТВО СВЕТА

Неке рефлексије са правног гледишта Идеја и захтев за јединством света су врло стари, скоро толико колико и сама људска мисао. Увек Je било жеља, тврђења, захтева, покушаја, делања, убеђивања, присиљавања, ратовања и много нега другог мотивисаног и оправданог ј единством света ј единством замишљаним као уображеним, претпостављеним, постојећим, обавезним, дужносним, датим од стране провиђења, народног духа или било каквог друтог ауторитета. При томе су се то и такво јединство односно те и такве идеје и захтеви за Јединством света темељили по правилу с једне стране на више или мање ограниченом обиму самог појма односно ширине света, а с друге стране на униформности света као основу тога јединства. По обиму то je био најчешће свет региона, једне религије, једне нације, једне расе, једне цивилизације, па каткада и више религија, нација, раса и цивилизација, али увек довољно ограничен по обиму и појму да би обухватио цело човечанство, све л>уде без обзира на националност, религију, социјална схватања, територијалну размештеност, степен културног и економског развитка, развијеност друштвених, еконоыских и морални ' вредности и снага, самосталност појављивања и учествовања у животу људске заједнице. По основу, то je био најчешће свет заснован на униформности културе, религије, морала, цивилизације, степена и система економског развитка или чега другог, при чему je, по правилу, иза такве униформности стајала нека империја, црква, класа и уошпте сила која je видљиво или невидљиво, јавно или тајно, посредно или непосредно обезбеђивала ту униформност или бар прокламовала своју подршку тој униформности, па преко ње и „јединству света“.