Анали Правног факултета у Београду

46

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

жини односа непосредно између држава у време мира. Наиме, као што je познаю,..скоро сви остали значајни делови и питања из области међународног права, посебно они који су обухваћени Повељом, нашли су своју обраду, па према томе и развој кроз рад органа УН. Положа] човека и међународне обавезе држава које у вези тога проистичу предмет je целовитог системагског разматрања, констатације, кодификације и прогресивног развитка како кроз Универзалну Декларацију тако и кроз припремане Пактове, и то све у правду и цшьу разраде и усаглашавања са савременим условима овога односно ових начела која су у основи садржана у Повељи. Положај нација и постојећих групација људи који ce разликују по раси, полу, језику или религији, мада у основи предвиден и регулисан Повељом, нашао je и налази своју даљу разраду кроз Конвенцију о геноциду, Резолуцију о праву народа и нација на самоопредељење (637), Декларацију о праву народа на самоопредељење (738), Резолуцију о поштовању права народа на самоопредељење (837), као и Декларацију о забрани свих облика расне дискриминације. • Део о међународноправним актима je предмет тако значајног рада Комисије за међународно право о уговорном праву. Део о дипломатском и конзуларном праву, предмет je недавних Бечких конвенција и припремане обраде питања о положају специјалних мисија. Део о одговорности држава, замипиьен према извештају одређеног известиоца професора Роберта Ага (Roberto Ago) имаћемо у догледном времену припремљен и обрађен, и то у првом реду на бази разраде принципа Повеље и Нирнбершких принципа. Део о сукцесији држава представљаће свакако за све нас, а посебно за новостворене државе, ко je нажалост још често тешко плаћају признату им националну слободу на коју су већ давно имали право и за коју им je требало платити а не они да плаћају, значајну обраду и кодификацију једног дела међународног права, припреманог од професора Манфреда Лакса (Manfred Lachs). Чак и део о односима држава и међувладиних организација je у припреми и представљаће разраду онога што je предвидено Повељом и статутом специјализованих агенција. У том контексту целине међународног права остао je, од значајнијих, део који се односи на садржину односа непосредно између држава у време мира. А то je такође једна целина у саставу међународног права, и то целина која je можда најважнија и најбитнија. И то са два разлога. С једне стране што питања која се односе на садржину односа непосредно између држава у време мира највише имају утицаја како на формулисање тако и на остваривање норми међународног права у свим другим секторима које смо поменули, а у погледу чије кодификације и прогресивног развоја су већ учињени значајни кораци. С друге стране зато што су питања која се односе на садржину односа непосредно између држава у време мира највише обухваћена Повељом и што она регулишу управо свакодневне односе између држава, и то како кроз УН и њене специјализоване агенције тако и у непосредном билатералном или регионалном контакту. На raj начин оно што се назива правом активне мирољубиве коегзистенције од-