Анали Правног факултета у Београду

ЈЕДИНСТВО СВЕТА

47

носно правом које се бдноси на пријатељске односе и сарадњу представља једну целину која регулише такорећи свакодневне односе између држава, и то било у оквиру УН било у билатералним или регионалним контактима. И то оне односе који су редовни и нормални, a број и врста таквих односа je данас тако нарастао да се њихов опстанак ни развој не могу замислити у другим условима до условима пријатељских односа и сарадње, дакле у систему мирољубиве и активно коегзистенције. Део међународног права који регулише управо тај сектор међународног живота, сектор који je свакодневни и нормални, део који je управо оно што je најновије створено у савременом развитку, део који изражава чврстину међународне заједнице и повезаности свих у тој међународној заедници, тај део међународног права представља једну целину за себе, па je и потребно размотрити заједнички и повезано све принципе који представљају основу тога свакодневног општења држава. Разуме се принципа у основи поставльених у Повељи УН, али развијених управо тим свакодневним животом и кроз тај свакодневни живот држава и међународне заједнице, тако да je дошло време да се правила тога живота, бар она основна која су наведена у Резолуцији 1815 (ХУП), среде, разраде, прицизирају, повежу и прикажу као једна целина у једном акту УН, како би представљала један codex принципа, аналогно речи кодификација, свакодневног општења, свакодневних пријатељских односа и сарадње између држава. Разуме се уз приказ главних елемената и појава ових принципа, бар за сада, с тим да би се једног дана видело у којој мери ће будућност, на бази даже праксе и животних искустава, ићи даље у овој разради, као што се то увек до сада догађало у историји развитка осталих делова међународног права, који су данас дошли до врло високог ступња развоја и кодификације. Иако начела међународног права о пријател>ским односима и сарадњи између држава, тј. начела мирољубиве и активне коегзистенције у смислу реченог представљају једну целину по своме садржају и функцији, ипак je у овој области права, као и другде, могуће, бар по њиховом непосредном дејству, обично разликовати две трупе правних установа и принципа: они који у првом реду имају тзв. заштитно-одбранбени карактер, тј. који служе очувању основних установа једног друштва односно једног система, и они које у првом реду служе даљем развитку друштва и односа у једној заједници односно у оквиру једног система права, доприносећи све садржајнијој и све прогресивној изградњи суштинских односа у једној организации, што у нашем случају значи у савременом свету. Отуда се мислимо добро и пошло да се у оквиру општег збира начела међународног права о пријатељским односима и сарадњи међу државама, и дужностима које из тога проистичу, временски у првом реду проуче начела ко ja треба да спрече повреде постојећих међународних односа заснованих на међународном праву и на Повељи Уједињених нација. У том прцвцу у првом реду служи начело да ће се државе уздржавати у својим међународним односима од претње или употребе силе против територијалног интегритета или политичке независности било које државе или која